Objavljena nova knjiga izabranih i novih pesama Selimira Radulovića
„Lepota se spušta ozgo, a pesma, kao i ljudska duša, sija iznutra i ogledalo je slave Njegove”, svojevrstan je kredo poetike novosadskog književnika Selimira Radulovića, koji se potvrđuje i u njegovoj novoj knjizi izabranih i novih pesama „Dah male molitve”.
U njoj su sabrane odabrane pesme iz zbirki „Senka osmog eona”, „O tajni rizničara svih suza”, „Snovi svetog putnika” i „O pastiru i kamenu sa sedam očiju”, kojima su pridodate poeme „Sedam malih drhtaja” i „Devet duša Josifa Isihaste”, a knjigu zaokružuje novo pevanje, za srpsku, pa možda i čitavu svetsku poeziju po mnogo čemu jedinstveno „Otrovni pipci polipa Iskariotskog”, u kojem je poetski progovorio Juda:
„(...) Dok tama, dvostruka,
Noćni obilazi krug, prstom naložih ćutnju,
Lekovitu. Tad, omčom, bledi zategnuh vrat,
Gaseć plamen što se u srcu diže,
I oblaci, sivi, prekriše lice zvezda.
A tišina, tišinom merena,
U krilu nežnog tumača neba,
Ispuni se pištavim zvukom polipovog sna...”
Religijsko nadahnuće i religijske motive imamo, kako veli i vladika bački Irinej, u poeziji gotovo svih značajnijih srpskih pesnika. Međutim, Selimir Radulović je jedan od retkih koji se gotovo isključivo nadahnjuje temama, motivima, a iznad svega samim duhom i porukom književnosti koja se doživljava kao uskocrkvena ili čak monaška, asketska, isihastička. A kako ističe Slobodan Žunić, u jeziku poezije Radulović postavlja suštastvena filozofska pitanja i pri tome „traga za dubokim saznajim uvidima, koje istinski promišlja i saopštava u dijalogu sa samom pesmom, filozofskom tradicijom i čitaocem”. „Koji je smisao života bez vere, bez srca, bez savesti”, pita se pesnik...
Knjigu „Dah male molitve” objavila je novosadska Fondacija „Grupa sever”.
M. Stajić