OBJAVLJENA MALAPARTEOVA BIOGRAFIJA Toskanac koga su voleli i fašisti i komunisti

Autor ove zanimljive knjige je italijanski pisac i diplomata (ambasador Italije pri UNESKO-u) Mauricio Sera, poznat po istraživanjima evropskih književnika koji su živeli i stvarali u prvoj polovini 20. veka (Luj Aragon, Andre Malro).

Malaparteova biografija, koja je objavljena u prevodu Olgice Stefanović, otkriva život čuvenog italijanskog pisca o kojem su decenijama unazad kružile nedoumice - da li je služio fašističkoj ideologiji, kao i da li je bio zanesen komunizmom-staljinizmom. Nekada su Malaparteove veze sa autoritarnim režimima „odnosile prevagu” nad onim što je napisao i bio hvaljen, a često su i doprinosile popularnosti njegovih knjiga („Tehnika državnog udara„) i romana („Koža”, „Kaput”).

Za Malapartea se govorilo da je „rođen kao republikanac”, a da je odrastao u ambijentu fašizma. Iako je učestvovao u maršu na Rim (1922), bio je kasnije u nemilosti fašističkog režima. Zbog toga je odstranjen iz torinskog dnevnika „Stampa” i proteran na ostrvo Lipari. Zahvaljujući prijateljstvu sa grofom Galeacom Ćanom (ministar za štampu i propagandu, a potom i ministar spoljnih poslova), vraća se novinarskom poslu u listu „Korijere dela sera”. 

Malaparte nije bio samo prozni pisac. Bavio se i filmom, a uz to je za list „Korijere dela sera” i druge novine izveštavao tokom i posle Drugog svetskog rata. Boravio je i u nekadašnjoj Jugoslaviji, izveštavajući iz Beograda o prvim danima rata. Onda se uputio u Rusiju, na Istočni front, odakle je zbog „neprijatnog pisanja” vrlo brzo bio opozvan. Na putu za Italiju, iz Bukurešta je stigao u Zagreb. Malaparte se u prestonici Hrvatske zadržao neko vreme, ostavivši za sobom opise koji su mu se učinili interesantnim.

Neki zapisi poslati su novinama, a pojedine će sačuvati u sećanjima i navoditi u kasnijim proznim delima. Smatra se da je ratnu atmosferu u zagrebačkom hotelu „Esplanada”, Malaparte najbolje opisao u svojoj noveli “Kaput”. Radeći tokom 1943. kao ratni dopisnik u Zagrebu, on je čitaocima približio prilike koje su u hotelu vladale kada su njegove ugledne goste iz vremena „bel epoka” (Žozefina Beker, Čarls Lindberg) 1941. zamenili članovi Gestapoa i Vermahta.

Bogat život jednog neobičnog čoveka

Malapartea su mnogi smatrali nekom vrstom snoba i dendija (bio je visok, stasit Toskanac, od majke Italijanke i oca Nemca), koji je živeo iznad svojih sposobnosti i obrazovanja. Privatno je bio poznat po brojnim avanturama, ponekad pomešanim sa surovošću. Sera u knjizi prikazuje bogat život jednog neobičnog čoveka, ali i pisca patriote koji je vešto koketirao sa totalitarnim režimima od kojih je bio i prihvatan i odbacivan.

Posebnu zanimljivost u knjizi Mauricia Sera pružaju upravo uvidi u novinarske tekstove koje je Malaparte kao izveštač slao tokom okupacije Jugoslavije. Hrvatskog poglavnika čuveni pisac sreo je u Monfalkoneu, prilikom sastanka sa Musolinijem, ali i u Zagrebu. Pavelić je po mišljenju Malapartea bio „ibijevska figura”. Drugi njihov susret u Zagrebu on će delimično opisati u svom antiratnom romanu „Kaput”, uz izvesnu dozu preterivanja kako je to u piščevoj biografiji napomenuo Mauricio Sera.

Malaparte je bio čovek koji se godinama družio sa liderima, plemićima, uticajnim ljudima iz sveta politike, biznisa, kulture, ali je kao svaki pravi individualista birao društvo (bio je sa svakim ko mu se u tom trenutku učinio značajnim i zanimljivim). Divio se Ničeu i Kročeu, ali i Lenjinu, a kada se razboleo jedan savremenik je zabeležio kako se Malaparte smejao i sveštenicima i komunistima „da vrebaju njegovu dušu”.

Za vreme Drugog svetskog rata bio je uhapšen od strane saveznika zbog navodne saradnje sa fašistima. Po završetku rata otvaraju mu se mogućnosti da pristupi komunističkoj partiji, i postaje saradnik levičarski orijentisanog lista „Unita”. Divio se Kinezima, kada su se svi njih klonili i od njih zazirali. U oktobru 1956. krenuo je u Rusiju, pa u Kinu. Ukazane su mu sve počasti, a primio ga je i Mao Cedung. U Kini mu je pozlilo, pa je prebačen u bolnicu u Pekingu gde je ležao više meseci.

U Rim je prenet u martu, a preminuo je 19. jula 1957. godine. U bolnici su ga obilazili najviši funkcioneri Komunističke partije Italije, na čelu sa Palmirom Toljatijem. Uoči smrti Malaparte se odrekao svoje knjige „Koža”, koju je katolička crkva stavila na Indeks. U svojoj poslednjoj volji, ekstravagantnu vilu na Kapriju zaveštao je vladi Narodne republike Kine. Međutim, testament su pred sudom oborili Malaparteovi naslednici. Oni će i piščev lični arhiv 2009. prodati milanskoj biblioteci.

        Siniša Kovačević