Nenad Šaponja: Novi Sad je književni fenomen

– Društvo novosadskih književnika do sada je koristilo potpuno neuslovnu malu kancelariju u suterenu Apolo centra i dovijali smo se kako smo znali i umeli. Otvaranjem Kluba DNK stekli su se uslovi da radimo u punom kapacitetu, ne samo u kontekstu izdavačke delatnosti - jer ona, srećom, i nije trpela – već pre svega kada je u pitanju priređivanje književnih programa – kaže Šaponja za „Dnevnik”.

Kada se govori o toj izdavačkoj delatnosti DNK, ona je zaista respektabilna, budući da je svake godine pod okriljem DNK objavljeno po nekoliko knjiga.

– Ideja DNK je od početka bila da radimo antologijske izbore koji nam objektivno fale. Dakle, da napravimo presek savremene književne scene Novog Sada, i rezultat tog angažmana su do sada publikovani almanasi poezije, proze, drame i eseja. Do jeseni će izaći i novi Almanah poezije za 2023. Fokus u tim godišnjacima jeste stavljen na članove DNK, ali su to u velikoj meri i zaista antologijski izbori, budući da imamo tu sreću da su, ako se imaju u vidu kvalitet i prisutnost na javnoj sceni, kao i književne nagrade, naši članovi pre svega dobri pisci čije stvaralaštvo oslikava ovo vreme. Istovremeno, almanasima otvaramo prostor da nas i drugi upoznaju, pa će tako za koji dan iz štampe izaći Almanah proze na engleskom jeziku, a do kraja godine treba da se pojavi i Almanah poezije na engleskim jezikom. Dakle, pokušavamo da komuniciramo i sa drugim kulturama, što nam je ideja bila još kada se pre pet godina pojavila knjiga Nova priča Novog Sada na srpskom a prošle godine i na engleskom.

Drugi nivo te komunikacije ostvaruje se kroz ediciju „Novi duhovni mostovi”? 

– Društvo novosadskih književnika je višejezično udruženje, jer naši članovi, osim na srpskom, pišu i na mađarskom, slovačkom, rusinskom, rumunskom... I mi razvijamo odnose i sa piscima matičnih kultura tih jezika, ali i drugih. Tako da smo do sada objavili izdanja, te Nove duhovne mostove, sa Temišvarom, Budimpeštom i Bratislavom. A budući da donekle pratimo i relacije samog Novog Sada sa drugim sredinama, objavili smo Novi duhovni most sa Nižnjim Novgorodom, dok su u pripremi još dve knjige: jedna se bavi našim književnim vezama sa Barijem, italijanskim gradom u kojem unazad nekoliko vekova postoje tragovi Srba koji su tamo živeli, a druga se odnosi na Skoplje, čime otvaramo stare-nove kulturološke priče, s obzirom na to da sa Severnom Makedonijom imamo dosta zajedničkog intelektualnog nasleđa, živeli smo u istoj državi, a s druge strane, aktuelna tamošnja književna produkcija je na iznenađujuće visokom nivou, tako da je svakako dobro da se međusobno čitamo. Planiramo da u narednim godinama pokrijemo i druge republike iz bivše nam zajedničke države, da preispitamo šta je to novo kod njih, a mi ćemo naravno ponuditi ono što mi jesmo. Nijedno naše udruženje pisaca, a ona postoje još tamo od kraja devetnaestog veka, izuzev u jednom kratkom periodu kada je UKS izdavao časopis „Relations”, nije se puno angažovalo u smislu komunikacije sa svetom. A baš to nam treba. Zato su i ove naše knjige „opremljene” i s bitnim informacijama o zastupljenim autorima.

Nije se, međutim, DNK fokusirao samo na savremene autore, već je i kroz pojedina izdanja podsećalo na autore koji su obeležili književnu istoriju grada.

–  Baveći se vrednovanjem savremene književnost, DNK naravno da ima svest o tome da ne počinje sve od nas, već da Novi Sad ima više nego ozbiljnu književnu tradiciju. Uostalom, naš grad je imao prvu knjižaru u Srba. I o toj baštini valja brinuti i učiniti je još vidljivijom. U tom cilju smo, recimo, objavili i antologiju „Pesnici Novog Sada”, jedinstvenu poetsku panoramu u kojoj je zastupljeno više od stotinu pesnika koji su rođeni u našem gradu, u njemu se školovali, ovde radili i stvarali ili je Novi Sad bio njihovo poslednje utočište. Takođe, već pet godina traje i zanimljivo istorijsko putovanje, u okviru kojeg prof. dr Sava Damjanov i njegovi saradnici pokušavaju da rekonstruišu književnu mapu Novog Sada, ko je sve i gde stvarao u ovom gradu, kako smo postali Srpska Atina... Završen je 18. vek, pri kraju je 19. vek i imaćemo na kraju i knjigu u kojoj će sve biti objedinjeno. A priča je to koja je mnogo šira od Zmaja i Laze Kostića. Reč je o društveno-kulturnom kontekstu koji je postojao na ovom prostoru i koji i dalje postoji, jer kada poredite Novi Sad sa drugim gradovima i u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji, vidite da je uvek bio, a i danas je, svojevrstan književni fenomen. 

Kakvo je interesovanje mladih pisaca za članstvo u DNK?

– O tome da prepoznamo pisce sa budućnošću veoma vodimo računa. Deo Društva postalo je nekoliko mladih pesnika i prozaista, a recimo, sada smo na Skupštini DNK primili u člaljnstvo i Minu Petrić, koja već ima dve Sterijine nagrade za dramatizaciju, za predstave SNP-a „Kod večite slavine” i „Što na podu spavaš”. Tu su i Tijana Grumić, Filip Grujić... Želeli smo da više obratimo požnju i na naše dramske pisce, jer to su autori koja dosta znače u srpskom teatru, a s druge strane, dramski tekstovi se, pogotovo kod nas, izuzev u tematskoj periodci, retko objavljuju. I tu smo nepravdu bar delimično želeli da ispravimo kroz Almanah drame DNK. Mislim da smo u tome i uspeli, ako je suditi po recepciji te knjige, koja je stigla u sva pozorišta u Srbiji i neka u regionu, a imala je i nekoliko veoma zanimljivih promocija.         

Uskoro će DNK biti deo smotre pisane reči u Herceg Novom, koja se održava od 21. do 28. jula...

– Pre nekoliko meseci bili smo gosti Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga, a uskoro ćemo na hercegnovskom Trgu od knjige takođe prirediti veliko pesničko veče, gde će nekoliko poeta, članova DNK, govoriti svoje stihove. U planu su još neke destinacije u regionu, a lane smo slično predstavljanje imali u Budimpešti. U Novom Sadu preko leta pak sarađujemo sa Kontinentom Ribarac, gde se praktično od osnivanja DNK realizuje program „Perperum Mobile”, kako ga je nazvao pokojni pesnik Stevan Tontić, a to su u stvari naše književne promocije. Organizovali smo programe i u Matici srpskoj, Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke... posuđivali identitet drugima, a sada, kada konačno imamo svoje prostor, možemo početi i da gradimo njegov identitet. Nadam se da će taj Klub u Mihajla Pupuna 9 biti naša adresa za dugo, dugo godina, i da ćemo sad tu moći da formiramo žižnu tačku okupljanja pisaca, novosadskih naravno, ali ćemo tu moći da primimo i naše prijatelje iz drugih zemalja. Pod okriljem Društva živi i onlajn književni časopis „Međutim, DNK” koji u fokusu ima književnu kritiku i vesti iz sveta literature. Pri tome je reč o originalnim tekstovima, koji se nigde drugde ne mogu pročitati. A imamo i Jutjub kanal DNK, gde naši autori čitaju svoje odabrane radove. Već imamo desetak trejlera, a uskoro će ih biti još toliko. I sve to u cilju šireg propagiranja kvalitetne književnosti.

M. Stajić