Nagrada “Branko Miljković” dodeljena Nenadu Miloševiću

Žiri za dodelu nagrade velikog pesnika radio je u sastavu - predsednik Goran Maksimović i članovi Dragan Bošković i Vojislav Karanović.



„Nenad Milošević je napisao ubedljivu pesničku knjigu”, stoji u obrazloženju žirija za nagradu, koju je pročitao Maksimović.



“Dosta dugo je, na Karverovom tragu, težio detaljnom opisu pojedinim segmenata stvarnosti. Sada je svoju poeziju delikatno uklopio u šire narativne strukture kojima se evocira lično i kolektivno sećanje na prošle događaje, i postavlja pitanje o prirodi veze jezika i stvarnosti”, navedeno je u odluci žirija.



Žiri konstatuje i to da „suptilna ironija, ispitivanje granica (auto) biografije i poezije, diskurzivna pesnička samosvet, čini knjigu „Pesme iz limba“ dostojnom pevanja Branka Miljkovića.



“Ukazana mi je velika čast da ponesem nagradu koja nosi ime Branka Miljkovića za svoju zbirku poezije i zahvalan sam žiriju, što su od drugih kolega i njihovih knjiga pesama odabrali baš moju”, rekao je dobitnik nagrade Milošević.



“Posebno mi je drago što većinu u žiriju čine baš pesnici, jer ja pišem za pesnike i čitaocu pesniku se obraćam”.



Onda laureat priznaje i sledeće: “Nekada nisam voleo poeziju Branka Miljkovića, svrstavao sam ga u neosimboliste, u širem smislu avangardiste".



"Kada sam počeo da se bavim poezijom, želeo sam da pišem iz realizma govornog jezika, kao neki Brankovi savremenici, kako bih stigao do onoga što je Zoran Hristić nazvao realistički objektivizam. Mislio sam da Miljković želi da spasi simbolizam i nadrealizam kome nije bilo spasa”, istakao je Milošević.



Pesnik napominje da mu je bilo potrebno skoro 30 godina da dođe do tema kojima je Miljković bio okupiran još u svojim ranim 20-im godinama: smrt i pevanje, Orfejev tamni svet u kome se dodiruju smrt i život, pesma i pesnik, duše života i biljaka, i duša, nevinost i svetlost pesnika.



Po njemu, samo veliki pesnici su i sveci poezije koji ponekad zasvetle iz svojih reči.



Sve te godine pesme Miljkovića su bile pored dobitnika nagrade, njegove teme su ga sačekale danas i one čekaju svakog pesnika, “ali ne stižu svi pesnici do tih tema”.



Poezija Miljkovića je za pesnika Miloševića postala prava - pećina ideja.



“Tokom 30 godina žalio sam se da dobijam manje nego što zaslužujem, a evo sada dobijam više: Brankovu poeziju kao izazov, tajnu i zagonetku, koja mi je najpotrebnija, a otkrio sam je teško i mučno. Srećan sam i klanjam se Branku, on je pokazao ono što se naziva pesnikom”, uzbuđeno je naglasio pesnik.



Završio je govor citatima stihova iz pesničkog opusa Branka Miljkovića - “Biti licem u lice svetu preko puta pustinje, i neke zvezde naopake, i videti sve gde drugi vide samo noć”.



Na veliki konkurs za najprestižniju pesničku nagradu u Srbiji, koja je po 49. put dodeljena u čast prerano preminulog “princa srpskog pesništva”, stiglo je više od 120 pesničkih zbirki.



U najužem izboru bile su i knjige „Toplo bilje“ Bojana Vasića i „Povremena poput vikend-naselja“ Maše Seničić.



Laureat Milošević rođen je 1962. godine u Zemunu, i do sada je objavio sedam zbirki pesama - “Pospanost“, „Umanjenja“, „Jureći u raj“, „Mesta“, „Pesme sa Save i Dunav“, „Time kod” i „Vode i vetrovi“.



Nagrađeni pesnik piše i književne kritike, eseje o književnosti, kulturi i političkoj teoriji, a stalno je zaposlen kao urednik u redakciji Dokumentarnog programa RTS-a.



Nagradu „Branko Miljković“ dodeljuje Grad Niš, a finansijski je podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.