Milivoje Mlađenović, pisac: Pseudobiografski kvartet
Za razliku od pozorišta koja i dalje ne mogu nesmetano da rade, usled već poznatih i prilično upornih razloga, pisci mogu.
Milivoje Mlađenović, i to je poznato, nije samo (dramski) pisac. Nekadašnji novinar, upravnik, sada i pedagog, iako po obrazovanju više vezan za književnost, veći deo radnog veka provodi u pozorišnom okruženju. Trenutno mu je najaktuelnija drama „Kad sam bio garav“, koju je napisao po priči Miroslava Mike Antića, a koju u Pozorištu mladih, u Novom Sadu, režira Stevan Bodroža. U ovom delu je, kao u slučaju naslova „Maestro“ (o Milanu Konjoviću), “Mrazović – didaktička antidrama“ o Avramu Mrazovići, „Golubija vremena“ o Branku Ćopiću, kombinovao biografske i poetske elemente u dramske strukture koje sada već čine kvartet.
I pre drame „Kad sam bio garav“, zanimljivo je, prvo ste režirali pozorišnu predstavu sa amaterima iz Sivca!?
– Nema značajnije razlike između drame na osnovu koje sam sa amaterskim posvećenicima pre tri godine postavio predstavu u Amaterskom pozorištu u Sivcu i teksta koji je pridobio naklonost reditelja Stevana Bodrože za inscenaciju u novosadskom Pozorištu mladih. E, sad kakav je Bodrožin pristup, videćemo kad se jednog dana raskužimo. Rad na predstavi je dva puta prekidan. Treća sreća, nadamo se. Bodroža je reditelj kojeg privlače drame koji sadrže poetsku nosivost, pa verujem da će biti snažna predstava. Amaterska predstava u Sivcu imala je retku spektakularnost: živi tamburaški orkestar koji je pevao i stihove Miroslava Antića. Zajedničko obema je praporeklo ove drame. Ona je bila prvobitno monodrama izvedena Festivalu mondorame za decu „Zmajevih dečjih igara“, napisana za glumicu Aleksandru Pavlović iz Niša. Potom se razvila u dramu za mlade, postala je „poezija detinjstva Miroslava Antića. Drama za decu i mlade”, kako sam je žanrovski krstio.
Koji ste postupak ovde primenili, s obzirom na to da je do sad već poznata vaša kombinacija biografskih i poetskih elemenata u stvaranje dramskih struktura o Konjoviću, Ćopiću?
– Iako polazi od biografskih i autobiografskih činjenica pesnika Miroslava Antića, drama „Kad sam bio garav“ nije biografska, ne sledi životopis kultnog pesnika detinjstva i rane mladosti brojnih generacija ne samo na našem balkanskom prostoru. Ni drama Maestro o Milanu Konjoviću ne prepisuje život velikog slikara, nego se u njoj životna priča rasklapa, pa ponovo sklapa u verodostojnu dramu. Na sličan način postupio sam u još dve drame: Mrazović – didaktička antidrama, o Avramu Mrazovići, tvorcu škola za učitelje i Golubija vremena o mladim danima Branka Ćopića. Tako da je to sada jedan pseudobiografski dramski kvartet.
Kakav je odnos vreme-mesto-radnja u pogledu jedinstva, kad je reč o drami „Kad sam bio garav“ o Miki Antiću? Ima li tu nekih razrada, dorada koje menjaju, proširuju motive izvornika?
– Polazište su elementi biografije našeg velikog pesnika, večitog dečaka Miroslava Antića, a ishodište moderna dramska povest o odrastanju i sazrevanju koje nikada nije aposlutno bezbedno i zaštićeno, nego osenčeno pretećim silama netolerancije, ideologije, vlasti, represije. U devetnaest dramskih slika, ulančanih asocijativnim nizom prepliće se nekoliko tematskih područja u isto toliko vremenskih perspektiva: detinjstvo Miroslava Antića u vreme nemačke okupacije, životna priča mladih Roma devedesetih godina prošlog veka, romantična priča o prvoj ljubavi, rađanju fašizma. Songovi, nastali, uglavnom, montažom stihova Miroslava Antića, vezivno su tkivo ove dramske forme i bitan elemenat njene strukture.
Igor Burić
