Letopis Matice srpske: Katastrofa i posledice

Tim povodom Letopis donosi besede Jovana Delića i Ivana Negrišorca o poeziji Sladojeva. Delić ukazuje da je i obimom svog opusa, i tematskom širinom i usmerenošću svojih pesama i vrednostima koje ostvaruje i koje brani, i bliskošću njegoševskom nadahnuću i sudbinskom privrženošću poeziji koja je iz glave celog naroda, i statusom u književnoj kritici i među pesničkom publikom, i nagradama kojima je njegova poezija dosad osvetljena i ovenčana, Đorđo Sladoje dostajan nagrade s Njegoševim imenom, i prvim naslovom Gorskog vijenca u tom imenu - Iziiskrre Njegoševe. Navodeći da u Sladoju ođekuje glas Alekse Šantića, a da je dragoceno pesničko uporište za njega bio i Branko Ćopić, Ivan Negrišorac ukazuje da on nije epigonski hodao utabanim stazama svojih prethodnika. On je samo, kako navodi Negrišorac sledio dragocena uputstva njihove osobene duševnosti i estetske osetljivosti, a onda je u živom životu i u presnom humoru koji taj život prožima pronalazio sve ono što je njegovo oko i uho umelo da prepozna i da pesnički verbalizuje. Taj spoj elegičnog tona i tihog, elegantnog humora čini da se utisak o njegovim pesmama najčešće nameće sa neodoljivošću pred kojom nema odbrane i zaštite. Njegova poezija se, smatra Negrišorac naprosto mora voleti u meru u kojoj volite naše obične, tihe i male živote van kojih i nema mnogo toga. Letopis objavljuje i besedu dobitnika izrečenu pred manastirom Uspenja Presvete Bogorodice u Pivi o Njegošu u kojoj ukazuje da nema kod nas, a verovatno ni drugde u svetu, primera da je jedno pesničko delo tako duboko sraslo sa bićem „cijela naroda“ iz čijeg je iskustva, zapravo, i nastalo.

Poeziju u ovom broju objavljuju i Aleksandar Petrov, Zoran Đerić, Anđelko Zablaćanski, Nikola Milojević, a prozu Gavra Vlaškalin, Jana Rastegorac Vukomanović i američki pisac Stjuart Dajbek. U rubrici Eseji Letopis donosi tekst Aleksandra Petrovića koji tumačeći Šekspirovog Magbeta, a oslanjanjući se i na lično iskustvo, pokušava da pruži odgovor na pitanje ko zaista vlada istorijom. Uticajem ideološkog čitanja književnosti na recepciju mnogih međuratnih srpskih pisaca bavio se Marko Nedić, a Isidora Bobić tumačenjem implicitnih (poezija) i eksplicitnih (intervjui i eseji) poetoloških iskaza Ivana V. Lalića ukazujući da je neophodno integralno proučavati njegovu poeziju i teorijske misli jer je u pitanju jedan od najsloženijih pesničkih koncepata 20. veka. Katarina Pantović predstavlja imagološke aspekte romana „Ruminacije o predstojećoj katastrofi“ Filipa Grbića. Poslednje stranice Letopisa posvećene su kritičkim prikazima novih knjiga.

N. Popov