Književniku Milisavu Saviću uručena nagrada „Dejan Medaković”

Podsetimo, nagradu je pre deset godina ustanovila izdavačka kuća „Prometej” i dodeljuje se za najbolji memoarski spis objavljen u knjizi ili periodici u posmatranoj godini u Srbiji, odnosno unutar srpskog jezičkog prostora. A Savićeva „Epska Srbija” (Društvo Raška škola, 2017) je, kako je navedeno u obrazloženju žirija Nagrade „Dejan Medaković”, „putovanje po svetim mestima srpske epske poezije”, „hodočašće po duši jezika”, odnosno „uzbudljivo pripovedno raščitavanje tradicije kroz postupak umrežavanja citatne podloge, kulture sećanja i intimne ispovesti”

„Zadržavši u svom delu zavodljivu slobodu erseja, narativnost epskog tkanja, lirsku imaginativnost, sa iskustvom istorije, verodostojnosti usmenog predanja, istorije umetnosti, arhitekture i slikarstva, sa iskustvom zrelog promišljanja stvarnosti i intimne refleksije sveta i života, spis Milisava Savića je na najbolji način prizvao ime Dejana Medakovića”, rekao je član žirija prof. dr Boško Suvajdžić, dodajući da je „Epska Srbija” „lepa zadužbina epskoj imaginarsnoj Srbiji” – zadužbina reprezentativna po svemu: po stilu, jeziku i sadržaju. „Ona je putovanje po onome što predstavlja osnov našeg nacionalnog pamćenja, sećanja, poniranje u ono što je učitano u našu istoriju, tradiciju, našu kulturnu i nacionalnu spoznaju”...

Za dr Draška Ređepa, predsednika žirija, Milisav Savić je na imaginarnom tragu Dejana Medakovića, nastavljajući iznutra ono što Medaković nije stigao ili nije mogao da ostvari. „Savić je nesumnjivo klasik moderne naše književnosti. Za razliku od mnogih, koji su počeli slavno i sve niže padali, on je gotovo svaku knjigu napisao drukčije. Tako ni knjiga ’Epska Srbija’ nije ni putopis, ni esej, ni udžbenik, ni parafraza, a sve je to u isti mah. Nije geografija, već je duh geografije. Jer ’Epska Srbija” ne poznaje granice. Ova knjiga je završetak sna Dejana Medakovića. srećan završetak”, ocenio je dr Ređep.

Izdavačka kuća „Prometej”  je, zajedno sa uručenjem Nagrade „Dejan Medaković”, proslavila 28. rođendan. U godini za nama, po rečima vlasnika „Prometeja” Zorana Kolundžije, objavljeno je više od 100 novih knjiga, što ukupnu produkciju kuće u protekle bezmalo tri decenije približava respektabilnoj brojci od 2.800 naslova. A među knjigama koje su lane objavljene u prvi plan Kolundžija stavlja novo kolo edicije „Srbija 1914 - 1918”, zatim naslove posvećene Prečanskim Srbima, zatim monografiju „Tvrđave na Dunavu”, te knjige o Novom Sadu: „Uspomene” Alimpija Popovića i „Novosadska hronika 1970-1990” Vladimira Vrgovića. „Trudimo se da pomognemo našem svetu da se bolje snađe u traganju po neizvesnoj prošlosti Srbije. Mislim da smo pokazali da umemo da uradimo složene poslove, ali da bismo ih zaokružili, treba nam podrška, posebno u ovoj godini. Jer valja mnogo toga uraditi”, poručio je Kolundžija.

Zahvaljujući se na nagradi, Milisav Savić je podsetio na Medakovićevu poetsku knjigu „Kamenovi”, objavljenu 1966, u kojoj je sabran niz pesama posvećenih najznačajnijim srpskim srednjovekovnim manastirima i gradovima. „Toposima kojima se bavi i moja knjiga”, dodaje Savić, ističući da se, po Medakoviću, putovati može i kroz mitske, i kroz stvarne predele i prostore. „Jedan od retkih srećnika koji je hodočastio i jedne i druge i o tome ostavio neizbrisive tragove bio je upravo – Dejan Medaković”. Tek, Savić priznaje da nije zažalo što se, pod stare dane, i on latio ovog hodočašća. „Srbija, pesnička, veća je od bilo koje Srbije u istoriji. I u mnogo čemu je – prirodno – lepša od one stvarne”...

M. Stajić