Književni vatromet nad Beogradom

Do 29. oktobra pod sloganom „Ključ je u knjigama” sajam će okupiti blizu 500 direktnih izlagača od kojih više od 50 iz inostranstva. Sajam će otvoriti austrijski pisac i publicista Karl Markus Gaus i naš književnik i akademik Miro Vuksanović. Gaus, jedan od najznačajnijih evropskih eseijista, ima svoje korene u Vojvodini, tačnije u Futogu odakle su mu roditelji, koji su se posle Drugog svetskog rata naselili u Salcburgu gde je 1954. on rođen.

„Ja sam Austrijanac, pa time i član Evropske unije, ali znam i da je Evropa veća od Unije kakva je ona danas i uveren sam da te druge evropske zemlje daju važan doprinos evropskoj kulturi, a da je on nažalost nedovoljno poznat i isuviše retko uvažen. Želim da makar u maloj meri doprinesem promeni, dakle da se  Evropljani s ove i s one strane bolje upoznaju“, kaže Gaus.   

Na srpskom je objavljena samo jedna Gausova knjiga, „Evropski alfabet”, 1996. i u njoj je, kako kaže autor, pokušao da analizira i kritički se osvrne na ključne pojmove političke debate i kulturnog diskursa, ona je do danas prevođena na brojne jezike, što ukazuje na to da problemi sa kojima se Evropa tada suočavala ni do danas nisu rešeni.

Počasni gost ovogodišnjeg Sajma je nemački jezik, a četiri zemlje Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn pripremile su bogat i raznovrstan program pod nazivom „Četiri zemlje, jedan jezik”. Posetiocima će biti predočeno oko 1.000 knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega, zahvaljujući  saradnji sa Sajmom knjiga u Frankfurtu i Glavnim udruženjem austrijskih knjižara, premijerno čak 350 naslova.

Urednik programa Vladimir Arsenijević, u ime udruženja „Krokodil” i mreže „Traduki”, najavio je učešće više od 40 autora i 30 moderatora - od nobelovke Herte Miler do princa Stefana Lihtenštajnskog. On je skrenuo pažnju na format „Plave sofe”, karakterističan za frankfurtski i lajpciški sajam knjiga - intenzivne intervjue jedan na jedan sa najznačajnijim piscima, koji će prvi put biti organizovan van Nemačke i to već sutra za kada je zakazan razgovor sa nobelovkom Hertom Miler.

Direktor Gete instituta u Beogradu Frank Bauman, izražavajući zadovoljstvo što je Beogradski sajam knjiga pozvao za počasnog gosta jedan jezik, a ne jednu zemlju, rekao je da su se potrudili da dovedu najznačajnije autore - od nobelovke Herte Miler, preko Kaminera do onih koji su redovni gosti Beograda kao što je Ingo Šulce.

„Biće to specifičan književni vatromet koji će zasijati nad Beogradom“, istakao je Bauman, dodavši da je njihova želja da se taj „vatromet” nastavi i nakon Sajma knjiga sa još intenzivnijim prevođenjem dela srpskih autora na nemački jezik i obratno i ukazao na saradnju sa prevodilačkom mrežom „Traduki” čiji je rezultat stotinak do sada prevedenih naslova.

Novi Sad - grad gost



Sajam je ove godine uveo novi program “Grad gost”, a prvi u budućem nizu je Novi Sad koji će se predstaviti u petak, 27. oktobra. Prvi deo programa će biti u znaku Matice srpske i njenih izdanja, zatim će biti predstavljen projekat Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021. Novosadski izdavači, Kulturni centar, Mediteran, Agora, Solaris, Pravoslavna reč, Psihopolis, Prometej, Akademska knjiga i Gradska biblioteka će kroz reč urednika i pojedinih pisaca promovisati svoja nova izdanja, a zatim na red dolazi izdavaštvo nacionalnih manjina Forum, Hlas ljudu i Ruske slovo. Sajam je prilika i za promociju manifestacija Zmajevih dečijih igara, Prozafesta i Novosadskog književnog festivala. Na kraju programa predstaviće se Slobodan Tišma, Franja Petrinović i Đorđe Pisarev, pisci u čijim romanima je jedan od junaka Novi Sad.

Urednik programa Sajma knjiga Dragan Hamović kaže da će fokus biti na onima koji predstavljaju srpsku književnost i kulturu u svetu, te će tako biti priređeni programi  „Susret sa nemačkim slavistima” i „Srpska književnost u Ukrajini”.  Programska serija  „Gosti u fokusu“, podrazumeva susrete sa značajnim inostranim piscima, čije je delo  prisutno u našoj čitalačkoj javnosti. Pored većeg broja književnih gostiju izlagača, u programima „Gosti u fokusu“ biće predstavljeni poznati ruski pisac Jevgenij Vodolaskin i nemački pisac Marsel Bajer.

Pored predstavljanja autora i dela iz zemalja koje su počasni gosti, niz tribinskih i promotivnih programa  obuhvata značajne pojave i vrednosti naše književno-kulturne savremenosti i istorije, a u njihovom okviru biće upriličene značajne godišnjice: Stefan Prvovenčani, vladar i pisac: 800 godina od krunisanja, 250 godina Filipa Višnjića, 170 godina Njegoševog „Gorskog vijenca“, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, 125 godina od rođenja Ive Andrića, vek od smrti Disa i Bojića, 50 godina Markesovog romana „100 godina samoće“, 50 godina Selimovićevog romana „Derviš i smrt“, decenija bez Nikole Miloševića i Stevana Raičkovića.  Planira se i blok problemskih tribina, pod naslovom „Razgovori na platou: Šta da radimo s ćirilicom?“, „Njegoš i mi“, „Ivo Andrić, sporovi i nesporne stvari“, „Srbija i raspad Jugoslavije“ i „Vek genocida nad Srbima“.

Za izdavačke kuće vreme održavanja Sajma knjiga uvek je bilo najoptimalnije za pojavljivanje glavnih godišnjih aduta. Kako je književnost nemačkog jezika počasni gost, veći broj izdavača se potrudio da u svoje planove uvrste bar nekog od autora sa ovog govornog područja pokazujući tematski, izražajni i poetički raspon tih literatura.

Nina Popov