Књижевни ватромет над Београдом

До 29. октобра под слоганом „Кључ је у књигама” сајам ће окупити близу 500 директних излагача од којих више од 50 из иностранства. Сајам ће отворити аустријски писац и публициста Карл Маркус Гаус и наш књижевник и академик Миро Вуксановић. Гаус, један од најзначајнијих европских есеијиста, има своје корене у Војводини, тачније у Футогу одакле су му родитељи, који су се после Другог светског рата населили у Салцбургу где је 1954. он рођен.

„Ја сам Аустријанац, па тиме и члан Европске уније, али знам и да је Европа већа од Уније каква је она данас и уверен сам да те друге европске земље дају важан допринос европској култури, а да је он нажалост недовољно познат и исувише ретко уважен. Желим да макар у малој мери допринесем промени, дакле да се  Европљани с ове и с оне стране боље упознају“, каже Гаус.   

На српском је објављена само једна Гаусова књига, „Европски алфабет”, 1996. и у њој је, како каже аутор, покушао да анализира и критички се осврне на кључне појмове политичке дебате и културног дискурса, она је до данас превођена на бројне језике, што указује на то да проблеми са којима се Европа тада суочавала ни до данас нису решени.

Почасни гост овогодишњег Сајма је немачки језик, а четири земље Немачка, Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн припремиле су богат и разноврстан програм под називом „Четири земље, један језик”. Посетиоцима ће бити предочено око 1.000 књига савремених аутора из све четири земље, од чега, захваљујући  сарадњи са Сајмом књига у Франкфурту и Главним удружењем аустријских књижара, премијерно чак 350 наслова.

Уредник програма Владимир Арсенијевић, у име удружења „Крокодил” и мреже „Традуки”, најавио је учешће више од 40 аутора и 30 модератора - од нобеловке Херте Милер до принца Стефана Лихтенштајнског. Он је скренуо пажњу на формат „Плаве софе”, карактеристичан за франкфуртски и лајпцишки сајам књига - интензивне интервјуе један на један са најзначајнијим писцима, који ће први пут бити организован ван Немачке и то већ сутра за када је заказан разговор са нобеловком Хертом Милер.

Директор Гете института у Београду Франк Бауман, изражавајући задовољство што је Београдски сајам књига позвао за почасног госта један језик, а не једну земљу, рекао је да су се потрудили да доведу најзначајније ауторе - од нобеловке Херте Милер, преко Каминера до оних који су редовни гости Београда као што је Инго Шулце.

„Биће то специфичан књижевни ватромет који ће засијати над Београдом“, истакао је Бауман, додавши да је њихова жеља да се тај „ватромет” настави и након Сајма књига са још интензивнијим превођењем дела српских аутора на немачки језик и обратно и указао на сарадњу са преводилачком мрежом „Традуки” чији је резултат стотинак до сада преведених наслова.

Нови Сад - град гост



Сајам је ове године увео нови програм “Град гост”, а први у будућем низу је Нови Сад који ће се представити у петак, 27. октобра. Први део програма ће бити у знаку Матице српске и њених издања, затим ће бити представљен пројекат Нови Сад - Европска престоница културе 2021. Новосадски издавачи, Културни центар, Медитеран, Агора, Соларис, Православна реч, Психополис, Прометеј, Академска књига и Градска библиотека ће кроз реч уредника и појединих писаца промовисати своја нова издања, а затим на ред долази издаваштво националних мањина Форум, Хлас људу и Руске слово. Сајам је прилика и за промоцију манифестација Змајевих дечијих игара, Прозафеста и Новосадског књижевног фестивала. На крају програма представиће се Слободан Тишма, Фрања Петриновић и Ђорђе Писарев, писци у чијим романима је један од јунака Нови Сад.

Уредник програма Сајма књига Драган Хамовић каже да ће фокус бити на онима који представљају српску књижевност и културу у свету, те ће тако бити приређени програми  „Сусрет са немачким славистима” и „Српска књижевност у Украјини”.  Програмска серија  „Гости у фокусу“, подразумева сусрете са значајним иностраним писцима, чије је дело  присутно у нашој читалачкој јавности. Поред већег броја књижевних гостију излагача, у програмима „Гости у фокусу“ биће представљени познати руски писац Јевгениј Водоласкин и немачки писац Марсел Бајер.

Поред представљања аутора и дела из земаља које су почасни гости, низ трибинских и промотивних програма  обухвата значајне појаве и вредности наше књижевно-културне савремености и историје, а у њиховом оквиру биће уприличене значајне годишњице: Стефан Првовенчани, владар и писац: 800 година од крунисања, 250 година Филипа Вишњића, 170 година Његошевог „Горског вијенца“, 150 година од смрти Шарла Бодлера, 125 година од рођења Иве Андрића, век од смрти Диса и Бојића, 50 година Маркесовог романа „100 година самоће“, 50 година Селимовићевог романа „Дервиш и смрт“, деценија без Николе Милошевића и Стевана Раичковића.  Планира се и блок проблемских трибина, под насловом „Разговори на платоу: Шта да радимо с ћирилицом?“, „Његош и ми“, „Иво Андрић, спорови и неспорне ствари“, „Србија и распад Југославије“ и „Век геноцида над Србима“.

За издавачке куће време одржавања Сајма књига увек је било најоптималније за појављивање главних годишњих адута. Како је књижевност немачког језика почасни гост, већи број издавача се потрудио да у своје планове уврсте бар неког од аутора са овог говорног подручја показујући тематски, изражајни и поетички распон тих литература.

Нина Попов