Jovana Dišić: Svi bolujemo od bolesti usamljenosti

Obeležen hrabrošću da teme koje se tiču svakog čoveka bez obzira na kojoj tački planete živi smesti u provincijski okvir, stilski jednostavan i nepretenciozan, ovaj roman potvrđuje da se pred čitalačkom publikom u Srbiji pojavio novi autentičani glas savremene književnosti.

– Ideja za roman pod naslovom „Vakuum“ javila se tokom studija. I tada je trebalo da govori o čoveku zaglavljenom u praznom prostoru, između biti i ne biti. – kaže autorka Jovana Dišić. - Tokom vremena priča se menjala, različiti junaci su bili u vakuumu, menjali i pol i zanimanja, ali, sve je ostajalo samo na nivou ideje. Onda je u ideju niotkuda upao Džoni i tada je priča počela sama da se piše. Nekada je dovoljna samo jedna rečenica da bi priča najzad počela – kaže Jovana koja je rođena Požarevcu, završila Filološki fakultet u Beogradu, i direktorka je biblioteke „Nikola Sikimić Maksim“ u Kučevu. Možda baš zato što živi u maloj sredini, uspeva da dočara život u palanci, sa svim njegovim prednostima i manama.

Reč vakuum u redovima koje piše Jovana Dišić oslikava intimni prostor u kome smo sami, bez mogućnosti da ga podelimo sa drugima – međuprostor između biti i ne biti, u kome je na testu snaga uma u suočavanju s unutrašnjim sunovratima, toksičnim odnosima i neostvarenim ciljevima. „Vakuum” vodi čitaoca do olakšanja, ukazujući da hrabrost da se suočimo sa sobom i pronađemo snagu da se borimo za sebe, za one do kojih nam je stalo i za bolji život, nije uzaludna. Kroz priču o smislu i besmislu života vode nas glavna junakinja Ana, pomalo autobiografski lik, profesorka u požarevačkoj školi. Ana radi kao profesor u školi u Požarevcu, u koji se vratila nakon studija u Beogradu. Zaglavljena je u dugogodišnjoj vezi koja traje po inerciji, nepronađena u očekivanjima bližnjih i sredine. Priželjkuje neki drugi život, ali sve dublje tone između želje da tim putem krene i straha da neće umeti da na taj put zakorači i njime ide do kraja.

– „Svi smo mi Ana“. To su reči jedne od prvih čitateljki romana i usudiću se da tu rečenicu obilato koristim. Dok pišemo, građu propuštamo kroz svoje filtere, kroz svoja iskustva i poglede na svet, a zatim to što je napisano čitalac propušta kroz svoje. Svi smo mi Ana, ali i niko nije Ana, jer je ona, koliko god možda delovala stvarno – fiktivan lik – kaže Jovana. - Znam da je čitaocima zanimljivo da pisca povezuju sa glavnim junakom, ali bojim se da bi se u mom slučaju razočarali. Ani sam ustupila svoje obrazovanje i neka svoja razmišljanja i iskustva, ali sam joj dodala i mnogo toga što ne posedujem. Međutim, pišući ovaj roman, i sama sam u jednom trenutku poverovala da Džoni zaista postoji na ovom svetu.

Anina priča u romanu „Vakuum” pokreće univerzalne teme traganja za identitetom, zaglavljenosti pojedinca u savremenom društvu u kojem je vrednosni sistem narušen i međuljudskih odnosa koji, čak i kada smo okruženi porodicom i prijateljima, ne otklanjaju osećaj usamljenosti. Radnja romana predstavlja suočavanje s unutrašnjim sunovratima, toksičnim odnosima i neostvarenim ciljevima, u društvu u kome je vrednosni sistem uzdrman i ne pogoduje ličnom rastu.

Jovana Dišić ceo život okružena je knjigama i kaže da joj je njihova dostupnost i upućenost na stalno čitanje pomogla da razvije spisateljski talenat.

– Rano sam naučila da čitam i čitala sam sve što mi je dolazilo pod ruku, sve što je postojalo u našoj kućnoj biblioteci, bez obzira na to da li je bilo prilagođeno mom uzrastu. Onda je došla na red školska seoska biblioteka, koja je večito bila u fazi sređivanja, ali nikada nije bila sređena, i baš zato je bila poput nekog skrovitog muzejskog podruma, mesta na kome nećeš naći ono što tražiš, ali ćeš naći sve što ti treba i ne treba. Kasnije su na red došle sve ostale biblioteke, fakultet, a na kraju biblioteka u kojoj radim. Čitanje je, po mom mišljenju, ali i iskustvu, preduslov za pisanje.

– Naše društvo, naša civilizacija u celini, učinili su da život postane neverovatno složen, pa smo se udaljili od svega suštinski važnog. Ovo što ste nabrojali svakako dodatno sve otežava. Ipak, suočavanje s unutrašnjim sunovratima, toksičnim odnosima i neostvarenim ciljevima nije obeležje ni generacije, ni pola, ni zemlje u kojoj živimo, ono je univerzalno ljudsko. Možemo se osećati izgubljeno i u najsavršenijem društvu i sa svim ostvarenim ciljevima – ističe autorka, poručujući da niko nema univerzalno rešenje i da treba biti spreman da se iz vakuuma mora iznova izlaziti. Uverena sam da svi bolujemo od istih bolesti i da nas izjedaju slične ili iste sumnje i dileme, bez obzira na to gde živimo, čime se bavimo i koliko godina imamo.

Roman „Vakuum” Jovane Dišić možete pronaći u knjižarama širom Srbije i na sajtu Vulkan izdavaštva vulkani.rs.

I. Radoičić