Geopoetika predstavila četiri nova naslova
BEOGRAD: Izdavačka kuća „Geopoetika“ predstavila je četiri nova naslova i podsetila na pet naslova koje je posle dužeg vremena ponovo štampala, jer ih već dugo nema u prodaji.
O novim naslovima prevedenim sa originalnih jezika govorile su izvršna urednica „Geopoetike“ Jasna Novakov Sibiunović i PR menadžer Sonja Bajac, koja je objasnila da su ove četiri knjige upravo stigle iz štamparije i hteli su da medije obaveste o ovim delima da bi smanjili pritisak na sajamskom štandu, jer ima još knjiga koje će stići pravo na sajam.
Knjige o kojima je danas bilo reči su: „Ponešto zapisano“ Emanuele Trevi, „Priče sa Sabalana“ Mahomeda Reze Bajramija, „Krv ne govori“ Nazima Hikmeta i „Gorgone“ Mire Otašević.
Ponovo su štampane knjige Pola Ostera: „Otkrivanje samoće“, „Bruklinska revija ludosti“, „Zimski dnevnik“ i „Nevidljivi“, a na Sajam će stići njegova knjiga „4321“.
Ponovo je štampana i knjiga Danijela Golemana „Destruktivne emocije“.
Kako je kazala Novakov Sibinović, knjiga italijanskog kritičara Emanuela Trevija (1964) je pseudo autobiografija i to delo je 2012. godine dobilo nagradu Evropske unije za književnost.
Autor je napisao brojne eseje iz književnosti i intervjue sa znamenitim piscima.
Bajrami (1965) je iranski pisac mlađe generacije, ali se već tri decenije bavi pisanjem Novakov Sibinović je podsetila da na srpskom jeziku imamo malo knjiga prevedenih sa iranskog jezika i ova zbirka priča je veoma zanimljiva, jer se radi o životu u savremenom Iranu.
Do sada je objavio više od 30 naslova, među kojima ima dosta i onih namenjeno mladima, a za svoje knjige je dobio niz nagrada.
Nazim Hikmet (1902-1963) se, prema rečima Novakov Sibinović, smatra za jednog od najvećih turskih pesnika 20. veka, koji je prvi počeo da koristi slobodni stih i prekinuo sa pesničkom tradicijom u Turskoj. Autor je više zbirki poezije, četiri romana i nekoliko drama.
Potiče iz otmene turske porodice, majka mu je bila slikarka, a otac diplomata, a on se obrazovao u ŠSR-u, gde je prihvatio komunističke ideje. Kao pesnik bio je pod snažnim uticajem Vladimira Majakovskog.
Roman „Krv ne govori“ je delo kome vreme nije umanjilo vrednost.
Dramaturg iz Beograda Mira Otašević je autorka knjige „Gorgone“, u kojoj se sudaraju i prepliću živopisi pisaca, glumaca, muzičara, slikara, muškaraca, žena, ljubavnika, policajaca, vojnika, dželata, žrtava i ubica preživelih i mrtvih, Breht, Bojs, Đango, drugi znani i neznani, stvarni i nestvarni, različitog porekla...
Novom knjigom, zabeležio je Milan Ristović, Mira Otašević je nastavila s vivisekcijom vremena koje je iznedrilo novo shvatanje lepote i nesputanu dinamiku stvaranja, ali i užas bezumnog masovnog razaranja, neljudskosti,industriju smrti.
