DNEVNIKOVA KNJIGA Teodor Sterdžen: Više nego ljudski

Teodor Sterdžen (1918-1985) bio je američki pisac koji je prvenstveno stvarao u žanru naučne fantastike i fantastike. Bavio se i književnom kritikom, kao i pisanjem scenarija (napisao je nekoliko epizoda „Zvezdanih staze“, i u jednoj od njih se prvi put pominje trekijima vrlo dobro poznata Prva direktiva). Sterdžen je artikulisao popularni „Sterdženov zakon“ u kom je pokušao da da bar malo više kredibiliteta naučnoj fantastici koju su mnogi njegovi književni savremenici gledali s visine: „Devedeset procenata naučne fantastike je banalno, ali ako ćemo pošteno, devedeset procenata bilo čega je banalno“. Sterdžen je tvrdio da je prisustvovao trenutku kada je Ron Habard, otac sajentologije, odlučio da je prava zarada ne u pisanju naučne fantastike nego u religiji: „Mi gubimo vreme s naučnom fantastikom“, rekao je on zabezeknutom Sterdženu, „ako želiš da zaradiš dobru lovu, osnuj religiju.“

„Više nego ljudski“(1953) je verovatno Sterdženov najpoznatiji i svakako najnagrađivaniji roman, nastao spajanjem više novela. Roman prati grupu ljudi sa nadnaravnim talentima koji su povezani na naročit način, iako su naizgled potpuno različiti. „Više nego ljudski“ otvara priča o „idiotu“, muškarcu sa telepatskim darom koji može da upravlja ljudima, ali koji nikada nije uspostavio bilo kakav blizak odnos sa drugima. Kako se priča razvija, on upoznaje devojčicu sa telekinetičkim talentom, blizance koji mogu da se teleportuju, bebu koja razmišlja kao kompjuter…

Čitajući Sterdženovu prozu jasno je zašto je ovaj pisac pionir novog doba žanrovske književnosti: „Više nego ljudski“ se čvrsto oslanja na poznate konvencije rane naučne fantastike, i na njenu (naizgled) jednostavnu i pripovednu strukturu okrenutu prvenstveno dinamici priče. Međutim, Sterdžen nijednom konceptu koji uvodi ne prilazi površno, niti se olako odnosi prema idejama i problemima koje istražuje u svom romanu. Priča o ljudima sa posebnim talentima u biti je priča o usamljenosti pojedinca, i o konačnom ostvarenju betelhajmovskog sna u kom se ta usamljenost pokušava prevazići. Iako uvodi fantastične teme, Sterdžen se, kako nagoveštava i sam naslov romana, suštinski bavi ljudskom prirodom, i onim šta zaista znači biti čovek.

Nastasja Pisarev