DNEVNIKOVA KNJIGA Arkadij i Boris Strugacki: Piknik pored puta

Braća Arkadij (1925-1991) i Boris (1933-2012) Strugacki bili su čuveni ruski pisci naučne fantastike. Originalni u književnosti, braća Strugacki bili su takvi i u „običnom“ životu – Arkadij je bio vojni prevodilac za engleski i japanski, dok je mlađi Boris radio kao astrofizičar. Braća su pisala zajedno sve do Arkadijeve smrti, posle koje je Boris objavio još dve knjige, ali pod pseudonimom. Pisali su pod uticajem Stanislava Lema, naročito u početku svog stvaralaštva. U njihovom delu vidno je nasleđe dugačke tradicije apsurda i ironičnog humora ruske književnosti čiju je liniju moguće pratiti od Gogolja, preko Dostojevskog pa sve do Harmsa i Bulgakova.  

„Piknik pored puta“ (1972) je svakako njihova najpoznatija i najuticajnija knjiga, koju je dodatno proslavila i čuvena filmska adaptacija „Stalker“ Andreja Tarkovskog. Ovaj kultni roman je ne samo blagosloven retko maštovitom i dosetljivom postavkom koja dozvoljava gotovo beskonačno igranje različitim idejama i motivima, već je još neverovatnije koliko su te ideje zaista efektno i sprovedene u delo, ispunjavajući visoka očekivanja koja čitalac ima od početka.

Trinaest godina pre početka radnje romana, na Zemlji su se pojavili misteriozni posetioci iz svemira koji su iza sebe ostavili zone izmenjenog prostora na koje se ne odnose normalni fizički zakoni, i u kojima se, čini se, može dogoditi bilo šta. Zone su nemoguće opasna mesta ispunjena artefaktima velike vrednosti (za nauku, tehnologiju, i mnogo šta drugo), ali je do njih nemoguće doći bez rizikovanja sopstvenog života. Sem retkih naučnika koji ulaze u polje poremećenog prostora, tu su stalkeri, ljudi koji nezakonito upadaju unutra i skupljaju vredne predmete, izlažući se svim mogućim i nemogućim opasnostima u prostoru Zone, ali i bežeći od patrola vojske koje čuvaju ulaz.

Ovaj sjajni roman natopljen sardoničnim humorom odlično kombinuje živopisne slike iz radničke svakodnevice duboke ruske provincije sa nadrealnim i napetim scenama košmarnog prostora koji su iza sebe ostavili enigmatični posetioci. Kvalitetu knjige svakako dodaje i ubedljiva atmosfera neizvesnosti – pri ulascima u Zonu čitalac sa jednakom konfuzijom i napetošću doživljava prostor kao i protagonista koji se kreće kroz njega, jer iza njenih granica počinje apsolutna avantura: sve je moguće, a pri svakom koraku stvarnost se pretače u sve bizarniji, somnabulni haos.

        Nastasja Pisarev