DNEVNIKOVA KNJIGA Ijan Makjuan: Nedužan

Ijan Makjuan (1948) je britanski pisac i scenarista koji se često nalazi na listama najuticajnijih ljudi u kulturi u Velikoj Britaniji. Više puta je nominovan za Bukerovu nagradu koju je i dobio za svoj roman “Amsterdam” (1998), mada su mu verovatno najčuvenija dela “Crni psi” (1992) i “Pokajanje”(2001). “Iskupljenje” je naročito postalo poznato u široj javnosti posle filmske adaptacije koju je režirao Džo Rajt, a u kom su glavne uloge igrali Kira Najtli, Džejms Mekavoj i Serša Ronan. Makjuan se u svojim knjigama obično bavi teškim temama sa realističnim pristupom u kom se zapleti često tesno oslanjaju na detaljno prikazan istorijski kontekst.

Knjiga „Nedužan“ objavljena je prvi put 1990, i važi za jedan od cenjenijih romana ovog autora. Radnja je smeštena u Berlin u periodu 1955-1956, na početku Hladnog rata, u vreme kada se ovaj grad još uvek oporavljao od posledica Drugog svetskog rata. Glavni lik, mladi engleski poštanski tehničar Leonard Marnam biva uključen u zajedničku operaciju američke CIA-e i britanske MI6 koje zajedno kopaju tunel iz američkog u ruski sektor Berlina da bi mogli da prisluškuju razgovore sovjetske glavne komande. Nesigurni Leonard uči kako da se snađe u stranom gradu, osetljivoj operaciji čiji je deo, ali i u ljubavnoj vezi sa razvedenom, nešto starijom Nemicom.

Jedan od kritičara nazvao je ovaj roman “pričom o odrastanju u bizarnim okolnostima”, i glavni lik, na početku komično naivan, pokušava da nauči kako da manevriše u tuđem gradu, okružen daleko snalažljivijim ljudima, razapet između privatnog života i nezgodnog posla o kom ne sme da govori.

Roman je i zanimljiva studija iz imagologije; Makjuan posvećuje pažnju različitim slikama i stereotipima koje Nemci, Englezi, Amerikanci, pa i Rusi stvaraju međusobno jedni od drugima, svi sabijeni na malom prostoru politički naelektrisanog Berlina.

Monotoni ritam dnevnih trivijalnosti koje opisuje Makjuan daje plastično prikazan isečak iz života u Nemačkoj tog vremena (svakako interesantan onima koji su zainteresovani za ovaj istorijski period), ali i solidan šlagvort za retke scene u kojima su ulozi povišeni, naročito u krajnje upečatljivim trenucima početka Leonardove veze sa Nemicom. Neobično je i to što glavni lik nije ni heroj, ni antiheroj, već potpuno prosečan mladić bez velikih talenata ili jake volje, i Makjuan zastrašujuće ubedljivo prikazuje psihologiju prosečnog duha, u isto vreme podvlačeći sumornu stranu istorije svakodnevnog života.

Nastasja Pisarev