ДНЕВНИКОВА КЊИГА Ијан Макјуан: Недужан
Преводилац: Владимир Д. Јанковић, Издавач: Чаробна књига, 2020.
Ијан Макјуан (1948) је британски писац и сценариста који се често налази на листама најутицајнијих људи у култури у Великој Британији. Више пута је номинован за Букерову награду коју је и добио за свој роман “Амстердам” (1998), мада су му вероватно најчувенија дела “Црни пси” (1992) и “Покајање”(2001). “Искупљење” је нарочито постало познато у широј јавности после филмске адаптације коју је режирао Џо Рајт, а у ком су главне улоге играли Кира Најтли, Џејмс Мекавој и Серша Ронан. Макјуан се у својим књигама обично бави тешким темама са реалистичним приступом у ком се заплети често тесно ослањају на детаљно приказан историјски контекст.
Књига „Недужан“ објављена је први пут 1990, и важи за један од цењенијих романа овог аутора. Радња је смештена у Берлин у периоду 1955-1956, на почетку Хладног рата, у време када се овај град још увек опорављао од последица Другог светског рата. Главни лик, млади енглески поштански техничар Леонард Марнам бива укључен у заједничку операцију америчке ЦИА-е и британске МИ6 које заједно копају тунел из америчког у руски сектор Берлина да би могли да прислушкују разговоре совјетске главне команде. Несигурни Леонард учи како да се снађе у страном граду, осетљивој операцији чији је део, али и у љубавној вези са разведеном, нешто старијом Немицом.
Један од критичара назвао је овај роман “причом о одрастању у бизарним околностима”, и главни лик, на почетку комично наиван, покушава да научи како да маневрише у туђем граду, окружен далеко сналажљивијим људима, разапет између приватног живота и незгодног посла о ком не сме да говори.
Роман је и занимљива студија из имагологије; Макјуан посвећује пажњу различитим сликама и стереотипима које Немци, Енглези, Американци, па и Руси стварају међусобно једни од другима, сви сабијени на малом простору политички наелектрисаног Берлина.
Монотони ритам дневних тривијалности које описује Макјуан даје пластично приказан исечак из живота у Немачкој тог времена (свакако интересантан онима који су заинтересовани за овај историјски период), али и солидан шлагворт за ретке сцене у којима су улози повишени, нарочито у крајње упечатљивим тренуцима почетка Леонардове везе са Немицом. Необично је и то што главни лик није ни херој, ни антихерој, већ потпуно просечан младић без великих талената или јаке воље, и Макјуан застрашујуће убедљиво приказује психологију просечног духа, у исто време подвлачећи суморну страну историје свакодневног живота.
Настасја Писарев
