Bora Babić: Knjige kao duhovna hrana

Ako je pandemija prevazišla sve granice i ujedinila ljude u strahu i zabrinutosti u Udruženju ukazuju da veruju da solidarnost i rešenje za nastale probleme moraju biti zajednički i naglašavaju da nas knjiga ne može odbraniti, ali može ublažiti udar na humane uslove života.

U situaciji kada su knjižare zatvorene poslednjih nedelja tržište knjige gotovo je nestalo. Kako se snalaze izdavačke kuće da ipak dođu do svojih čitalaca i koliko taj novi virtuelni prostor može da nadoknadi onaj osećaj kada držimo novu knjigu u rukama razgovaramo sa Borom Babić, glavnom urednicom i direktorkom novosadske “Akademske knjige”.

- U svim kriznim situacijama, kultura je najranjivija i prva strada. Izdavači se ubrajaju u jednu od najvažnijih karika u kreativnoj industriji, međutim, ta delatnost nije od vitalnog značaja za građane u danima pandemije. Kada svako od nas sa velikom neizvesnošću dočekuje sutrašnji dan, prvo ćemo se odreći kupovine knjiga. Za dve nedelje od početka pandemije skoro da je nestalo tržište knjige, a sa njim i prihodi. Veliki broj neposredno zaposlenih u izdavačkom sektoru, ali i zaposlenih u grafičkoj industriji, u narednim mesecima biće u egzistencijalnim problemima. Ovu neveselu realnost izdavačke kuće ublažavaju ulaganjem u marketing na internetu, onlajn prodaju, čitaocima odobravaju dodatne pogodnosti za kupovinu knjiga. Mnogi građani svoju strast za čitanjem knjige ne mogu nadoknaditi sadržajima sa interneta, često nam se obraćaju pitanjem, da li će knjiga stići do njih ili koji je najbrži način da dođu do određenog naslova.  

Po okončanju vanrednog stanja celokupna kultura će se naći na udaru i ekonomska kriza će je najviše i pogoditi. Kakav bi, po vašem mišljenju trebalo da bude potez države kada su u pitanju izdavačke kuće?

- Naša država je već donela određene mere za pomoć privredi, ali te mere neće biti dovoljne za subjekte u kreativnoj industriji. Zbog velikog značaja kulture, u nekim državama svi akteri kulture su zamoljeni da popune specijalne upitnike i u njima iznesu svoja zapažanja kako bi vlade pronašle najuspešniji model za podršku i prevazilaženje nastale ekonomske krize. Izdavačke kuće poput “Akademske knjige”, koje objavljuju kapitalna dela imaju veoma spor obrt kapitala i u najidealnijim uslovima posluju neprofitabilno. Nama će biti potreban gotov novac da uložimo u nove projekte kako bi posle krize nastavili svoju delatnost. Naše strukovno udruženje profesionalnih izdavača Srbije, već je uputilo pismo Ministarstvu kulture sa konkretnim zahtevima za prevazilaženje finansijske krize. Pošto u Novom Sadu i Vojvodini posluju sjajne izdavačke kuće, sa izvanrednim izdavačkim programima i uređivačkim politikama, svi se nadamo da će i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje uspeti da izdvoji dodatna finansijska sredstva i pomogne u revitalizaciji izdavača na teritoriji Vojvodine.

Konkursi za otkup knjiga, kao i oni za njihovo izdavanje su od prvorazrednog značaja za izdavačke kuće, a sada su stopirani. Koliko će to uticati na dalju sudbinu izdavača?

- Svi izdavači su sa velikom zabrinutošću primili vest o stopiranju rada konkursnih komisija Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Posebno smo iznenađeni zaustavljanjem rada komisije za otkup knjiga za biblioteke Srbije. Svake godine novac od otkupa knjiga je najsnažniji vetar u leđa svim izdavačima. Zbog teško premostivih problema sa kojima će se susresti izdavači Srbije, „Udruženje profesionalnih izdavača” je zatražilo od Ministarstva kulture i informisanja da se vanredno dvostruko poveća iznos namenjen otkupu knjiga za javne biblioteke. Ukoliko Ministarstvo prihvati naš predlog, ova mera ne bi pomogla samo izdavačima i njihovim saradnicima, već bi bila podrška i javnim bibliotekama, ali i čitaocima na celoj teritoriji Srbije, jer bi preko svojih gradskih biblioteka došli do raznovrsnijih naslova.

Neki misle da u vreme izolacije treba naći i neke dobre strane, očekujući da će se ljudi vratiti knjizi. Da li ste vi kao izdavač optimista u tom pogledu ili mislite da će čitati oni koji su i do sada čitali, a da je kultura prva čega će se ljudi u krizi odreći?

- Državne politike evropskih zemalja nastoje da približe elitnu kulturu što većem broju građana. Sigurna sam da se posle ove krize te politike neće menjati. Međutim, za realizaciju dobre kulturne politike neophodna je participacija, odnosno učešće države u raznim kulturnim projektima. Ja sam optimista, verujem da će i u Srbiji pobediti humanistička perspektiva, naročito posle proživljenog iskustva sa pandemijom koronavirusa. Neposredno po završetku krize građani u našoj zemlji neće kupovati knjige jer će im prioritet biti egzistencijalni problemi, ali sa povratkom standarda, makar na nivo koji je bio uoči pandemije, knjiga će se ponovo kupovati, čitati i biće i dalje nezamenjiva duhovna hrana mnogobrojnim građanima.  

N. Popov

Da li ima nekih knjiga koje su već pripremljene za štampu u “Akademskoj knjizi” i koji su to naslovi koje vaši čitaoci mogu da očekuju kada se vratimo u pređašnje stanje?

- Od kada je proglašena pandemija, odnosno vanredno stanje u Srbiji, svi zaposleni u redakciji “Akademske knjige” rade od kuće. Radimo na novim izdavačkim projektima, čim pandemija stane, obradovaćemo naše čitaoce novim knjigama. Posebno se radujem objavljivanju sjajne romansirane biografije Mileve Marić Ajnštajn koju je napisala italijanska književnica i fizičarka Gabrijela Grejson pod nazivom „Ajnštajn i ja”. Uskoro ćemo objaviti novi roman nobelovca Le Kleziooa „Alma”, zatim autobiografski roman novosadskog pisca Lasla Vegela „Nesahranjena prošlost”, a za objavljivanje je spremna i knjiga vodeće svetske ekonomistkinje Marijane Macukato „Preduzetnička država”. Od istorijskih knjiga u pripremi su „Habzburzi” Hajnc-Ditera Hajmana, „Muslimani Jugoistočne Evrope” Natali Klejer i Gzavijea Bugarela, potom knjiga Mirče Elijadea „Mitovi, snovi i misterije”. Iz psihologije ćemo uskoro objaviti knjigu Borisa Sirilnika „Psihoterapija Bogom”. Posebno želim da naglasim da pripremamo kapitalno delo na skoro 1000 strana Gorane Raičević „Agon i melanholija – život i delo Miloša Crnjanskog”.