Atanacković: Sumnjao sam da će knjiga stići do publike
BEOGRAD: Prvo sam napisao priču, pa tek onda knjigu koja je ušla u knjižare kao zrno peska i bio sam rezervisan prema ideji da ono što sam napisao uopšte može da dođe do publike, kazao je večeras Tanjugu Dejan Atanacković, nekoliko minuta nakon što mu je uručena NIN-ova nagrada za roman "Luzitanija".
Vredno književno priznanje i ček na milion dinara uručila mu je prošlogodišnja laureatkinja NIN-ove nagrade Ivana Dimić. Dva sponzora novčanog dela nagrade zahtevala su anonimnost kako bi sva pažnja bila usresređena na pisca i knjigu. Atanacković je napomenuo da je njegova knjiga u knjižarama stekla autonoman život.
"Ona je uspela da dođe do ljudi. Oni su samostalno o njoj govorili i na kraju do NIN-ovog žirija. Stekao sam utisak da je knjiga nešto živo i to ću imati u vidu u svom budućem radu, jer moram da se naviknem na formu nezavisnosti moje knjige", kazao je Atanacković.
Široj javnosti ne mnogo poznat, Dejan Atanacković je priznato ime u svetu umetnosti i izvan naše zemlje. Kako se navodi u njegovoj biografiji, od devedesetih godina prošlog veka realizuje samostalne izložbe i kustoske projekte, a u Beogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti, pokrenuo "Drugi pogled", inicijativu za nove narativne tokove, kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča.
Pojedini Atanackovićevi radovi deo su muzejskih i privatnih kolekcija.On predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni i sarađuje sa tamošnjim Muzejom prirodnih nauka na predmetu „Body Arćives“, posvećenom istoriji predstava ljudskog tela.
Za njega nema dileme da je jedan najvažnijih motiva da napiše baš ovakav roman bila želja da piše o drugom i drugačijem.
"Taj drugi i drugačiji koji je predstavljen u formi psihijatrijskog pacijenta zapravo govori o svima nama. Figura psihijatrijskog pacijenta je oduvek bila žrtveni jarac u društvu. Radeći na prvobitnoj priči u mojoj glavi su se ukrstile i neke paralelne storije i kroz sve to se provukao moj lični život", kazao je Atanacković.
On je istakao da i dalje ima utisak kako se sve ovo oko NIN-ove nagrade za roman godine dešava nekom drugom.
"Ovo priznanje će me učiniti daleko odgovornijim prema pisanju u budućnosti. To je neka vrsta prijatnog tereta koji ću nositi. Za sledeći sajam knjiga pripremam zbirku kratkih priča i verujem da će svi tu knjigu posmatrati i čitati baš kroz ram NIN-ove nagrade", kazao je Atanacković.
Ranije, u delu svečanosti kada je primio nagradu, Atanacković je u Jugoslovenskoj kinoteci kazao da je svestan koliko je izbor nepoznatog pisca i debitantskog romana hrabar izbor koji će svakako naići na podršku, ali i na osporavanje.
"Potrudiću se da daljim svojim radom opravdam čast koja je ''Luzitaniji'' ukazana. Često sam poslednjih dana slušao pitanja o povezanosti mog dela sa sa aktuelnim političkim trenutkom i okolnostima. Verujem da je neophodno postojanje političkog u umetnosti i da je svako političko delo neodvojivo od nekog političkog iskaza", kazao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, umetnost se zasniva na postavljanju pitanja.
"Umetnost koja ne postavlja pitanja, koja ne preispituje dato stanje stvari, nije umetnost već neki vid ukrasa i dekora, zapravo kič koji oduvek ima svoj politički pandan. Politika je nesumnjivo prostor za iskazivanje sumnje u sve u šta je neophodno sumnjati. Umetnost može da pomogne da politika vrati dostojanstvo", kazao je Atanacković.
Svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci prisustvovali su mnoge zvanice ,a prvi put tako veliki broj aktera opozicione scene : Dragan Đilas, Boško Obradović, Zoran Živković, Saša Janković, Dragan Šutanovac, Borko Stefanović...
Uručenju NIN-ove nagrade prisustvovali su i slikar i pisac Mileta Prodanović, tv lice Zoran Kesić, državni sekretar za Informisanje Aleksandar Gajović...
Odlomke iz nagrađene knjige čitao je cenjeni glumac Tihomir Stanić.
