Kemal Gekić: Volim da budem sam na sceni

Na klavirskom resitalu u Sinagogi Kemal Gekić će izvesti odabrana dela iz zbirke Dobro temperovani klavir Johana Sebastijana Baha i izbor iz Listovih Transcedentalnih etida.

– Volim da budem sam na sceni, to je dramatično – otkriva Gekić za „Dnevnik” uoči nastupa u Novom Sadu. – Pravi razlog zašto uglavnom sviram solo koncerte jeste taj što se umetnost sviranja na klaviru najbolje manifestuje upravo u tom formatu. Ugodno se osećam i sa kolegama muzičarima, ali sviranje sa orkestrom ili u nekom drugom sastavu, podrazumeva određene kompromise, dok toga u solo recitalu nema .

* Da li je danas svejedno da li nastupate u Novom Sadu, Majamiju, Tokiju ili se i dalje ipak prepoznaju razlike u kulturi, mentalitetu, afinitetima... posetilaca koncerata?

– Globalizacija je potpuno uzela maha, ali ipak postoje određene specifičnosti svake kulturne sredine, kao i nacionalni temperament, mentalitet publike... To nikakva globalizacija ne može izbrisati.

* Vaša diskografija obuhvata niz veoma uspešnih izdanja. Ugrožava li umetnika internet, besplatni snimci, YouTube, ili je korist od činjenice da je neko Vaše izvođenje videlo na desetine hiljada ljudi širom sveta ipak veća od potencijalne štete? 

– Veoma je lako blokirati svako neovlašćeno i protivpravno korišćenje snimaka - ukoliko to umetnik želi. U većini slučajeva to radi kompanija, koja je objavila snimak, po pravilu mrtvog izvođača, pa pokušava da umanji štetu. Ali u slučaju živih umetnika to se ne dešava tako često. Većina, naime, smatra da prisutnost na internetu i elektronskim medijima služi kao određena promocija, reklama. U tom smislu čini mi se da se uloga nosača zvuka promenila u odnosu na period pre 30-40 godina. Tada je nosač zvuka bio proizvod koji je imao više komercijalnu vrednost. Danas je akcent na promotivnoj vrednosti, komercijalna dolazi kasnije.

* U neka druga vremena muzičari su strepeli od kritičarskih pera, poput onog Yorya Bernarda Šoa. Šta je danas taj DŽ-faktor koji će opredeliti hoće li tehnički besprekorno potkovan pijanista ostvariti svetsku karijeru ili će mu najprestižnije dvorane ostati nedostižne?

– Na žalost, moderne tendencije i strujanja su gotovo sasvim uništile profesiju muzičkog kritičara. Kažem nažalost, zato što je kritika ipak ispunjavala određenu socijalnu funkciju, i služila promociji umetnosti i umetničkih dela. Danas je taj uticaj gotovo kompletno marginalizovan. A to da li umetnik može da ostvari karijeru zavisi pre svega od želje tog umetnika, kao i od njegove kreativnosti. Jednostavnog recepta nema.

* Opus izvedenih kompozicija tokom protekle tri decenije vaše karijere je zamašan. Kojem se delu uvek vraćate, otkrivajući nove momente u njemu? I da li, s druge strane, još uvek osećate žar kada se pred vama nađe partitura koju još niste prosvirali?

– Uvek se vraćam Bahovom Dobro temperovanom klaviru, kolekciji koja sadrži čudesne stvari. Inače, tokom godina čujem ista dela na novi način , zato što se ona razvijaju u meni. A nove kompozicije mi uvek raspaljuju maštu. Sad sviram dela autora za koje pre 20 godina nisam ni znao da postoje: Bagdasarian, Vitier, Nuša, Alen...

* Prepoznajete li u svetskim koncertnim dvoranama neke značajnije novine u programima ili oblicima prezentovanja umetničke muzike? I preti li opasnost da se u potrazi za novim načinima privlačenje publike negde izgube i duša i umetnost?

– Nažalost, komercijalizacija preti da uništi sve, ne samo dušu ili umetnost, već celu planetu. Neprekidni pokušaji da se nešto proda, ostvari zarada, profit po svaku cenu, štetno su uticali na društvo i prirodu. Posebnu ulogu u tome imaju velike multinacionalne korporacije. Potrebno je da se vratimo jednostavnosti i nekim dobrim vrednostima koje znamo - ali smo ih pomalo zaboravili.      

Miroslav Stajić