Karlson: U SAD pozorište je za većinu samo zabava
BEOGRAD: U Zapadnoj Evropi i SAD, i u dobrom delu Bliskog istoka, migracije su najvažnija tema u pozorištu u ovom trenutku, ističe jedan od vodećih svetskih teatrologa, profesor na Njujorškom gradskom univerzitetu i glumac Marvin Karlson, učesnik Svetskog kongresa Međunarodne federacije za pozorišna istraživanja koji se održava u Beogradu.
"Jedno od navažnijih berlinskih pozorišta ''Maksim Gorki'' specijalizovalo se za temu migranata, ali i druga pozorišta u Berlinu, velika pozorišta, svake sezone imaju bar dve ili tri predstave koje se na neki način bave migracijama. U Londonu ili Njujorku, gde migracije nisu centralno pitanje kao u Berlinu, svake sezone se igraju dve ili tri velike predstave koje se bave iskustvom migranata ili šta znači biti migrant u nekoj zemlji", rekao je Karslon u intervjuu Tanjugu.
On primećuje poslednjih godina veliku pažnju medija za migrantsku krizu, ali pitanje migranata, šta se dešava kada dođu u neku zemlju, u kojoj meri treba da zadrže svoju kulturu, a u kojoj da pokušaju da postanu Nemac ili Amerikana, seže mnogo dalje u prošlost.
"SAD je zemlja migranata i tokom istorije pozorišta su se često postavljala pitanje šta znači biti migrant i kako postaješ Amerikanac, šta to znači, pitanja kojima se druge zemlje do skora nisu bavile. Kako se odnosimo prema ljudima drugih nacija je pitanje koje je dugo sa nama i biće još dugo", naglasio je Karlson.
Kaže i da u SAD nema ni približno toliko važnih politički angažovanih teatara kao u drugim delovima sveta, poput Nemačke ili zemalja Istočne Evrope, pa i Južne Amerike.
"To zavisi od zemlje, kulture i odnosa ljudi prema pozorištu, njihovih očekivanja šta bi pozorište trebalo da bude. Većina ljudi u SAD pozorište vidi pre svega kao zabavu, a ne kao mesto na kome bi se razmatrala ozbiljna pitanja i teme. Novine, televizija, tok šou programi su za diskutovanje o poltici, a ne pozorište. Nije da nemamo političko pozorište u SAD, ali ono ne čini važan deo kulture kao što je to slučaj u Poljskoj ili Nemačkoj", istakao je Karlson.
Savremena istraživanja u pozorištu su danas fokusirana, prema njegovim rečima, na vezu pozorišta, društva i politike i kako teatar reflektuje kulturu i društvo, što je s obzirom na gore pomenute teme, danas, smatra, postalo najvažnije.
"Nije stvar samo u tome da pozorište zauzima određeno političko gledište, već da se bavi i temama kao što je uloga žena u društvu ili temama koje se odnose na zaštitu životne sredine. Veliko je interesovanje danas za nešto što zovemo ekološko pozorište i pitanje kako nam pozorište može pomoći da razumemo našu vezu sa fizičkim svetom koji nas okružuje", objasnio je Karlson.
Karlson se prisetio da je bio u Srbiji pre 40 godina.
"Moj stariji sin je uvek bio zaintresovan za istočnoevropsku istoriju i kulturu i muziku. Tokom poslednje godine srednje škole komponovao je operu čija radnja se dešava u Srbiji u vreme Milana Obrenovića i ticala se srpske politike, borbe sa crkvom. Iako zvuči kao ozbiljna tema, to je zapravo bila komična opera, jer je on mislio da je Obrenović smešno ime. Izvedena je u nekoliko pozorišta u Njujorku i pozitivno ocenjena od strane kritičara u Srbiji i Hrvatskoj", ispričao je Karlson.
To je bio i razlog da sa sinom Džefrijem dođe u Srbiju i posete Trstenik gde se radnja opere dešava, obiđu grob Milana Obrenovića i neke od znamenitosti koje se pominju u operi.
"Do tada zapravo ništa nisam znao o Srbiji. Prvi put sam bio u ovom delu Evrope. Do tada sam bio samo u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj i bio sam impresioniran, jer me je uvek zanimala arhitektura i dopao mi se gradski pejzaž u Srbiji. To se do danas nije promenilo mnogo u ovom delu Beograda. Postoje moderne prodavnice, ali se zgrade nisu promenile, što mislim da je divno. U Njujorku se stalno podižu nove građevine, a Beograd je zaista divan. Odseli smo u hotelu "Moskva" kao i pre 40 godina i obožavam taj secesioništički arhitektonski stil", istakao je Karlson.