JEZIKOMANIJA Kako rastaviti reči na kraju reda
Čitajući tekstove u štampanim medijima i na portalima nailazim mnogo nepravilnosti pri rastavljanju reči na kraju reda.
Reč se rastavlja tamo gde bi trebalo da bude granica sloga (slog je glasovna jedinica koja se ostvaruje jednim izgovornim zahvatom). Prilikom podele reči na kraju reda piše se interpunkcijski znak crtica (-).
1. Reč se rastavlja na onoliko delova koliko ima samoglasnika: da-va-ti, ku-ća, u-če-nik, vi-si-ba-ba.
2. Ako se suglasnik nađe između dva samoglasnika, on pripada delu reči koji se prenosi u sledeći red: fe-niks, knji-žara, sre-diti, ži-veti.
3. Samoglasnik može biti sam na kraju reda: a-vokado, i-grati.
4. Ne prenosi se jedno slovo u sledeći red. Nepravilno je: imat-i, jabuk-a.
5. Dva ili više suglasnika sa kraja reči nije dopušteno bez vokala preneti u novi red. Nepravilno je: ljubiča-st, rado-st, zeneseno-st.
6. Pri rastavljanju suglasničkih grupa treba izbegavati da u jednom slogu bude grupa suglasnika koji se teško izgovaraju: ban-dera, brat-stvo, ljud-ski (nepravilno je ba-ndera, bra-tstvo, lju-dski).
7. Jednosložne reči se ne rastavljaju, bez obzira na to od koliko slova se sastoje: sat, top, zec, zid, brat, broj, glad, snop, brest.
8. Ne rastavljaju se latinička slova LJ, NJ i DŽ prilikom prenošenja dela reči u naredni red: bo-lje, ma-nje, odža-čar (nepravilno je bol-je, man-je, od-žačar).
9. Kod polusloženica (četiri-pet, remek-delo, sat-dva, ugljen-monoksid), crtica se piše i na kraju prvog i na početku drugog reda.
N. Mirković