Galerija Matice srpske od 1. juna otvara vrata posetiocima

Program svečanog otvaranja odvijaće se na trgu ispred Galerije, a pripremljen je u saradnji sa Akademijom umetnosti i uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021”, čija je intencija da se ustanove kulture otvore ka publici, da umetnost i kultura izađu izvan svojih zgrada, na ulice i trgove i postanu bliže građanima kako bi živeli kulturu svakog dana i bolje upoznali ono što je vrednost njihovog grada.

Svetlosnom projekcijom na obnovljenoj fasadi zgrade predstaviće se i povezati aktivnosti likovnih umetika u Evropi sa začetkom umetničkih aktivnosti u okviru Muzeja Matice srpske. Svetlosnu igru pratiće muzika marimbafoniste i kompozitora Nebojše Jovana Živkovića u izvođenju studenata AUNS.

U godini u kojoj se navršava 17 decenija od osnivanja i gotovo šest od useljenja u današnju zgradu, Galerija Matice srpske je zaokružila desetogodišnju etapnu adaptaciju, rekonstrukciju i sanaciju koja je ovih dana završena radovima na fasadi i ulaznom stepeništu. Iz godine u godinu, sređivan je sprat po sprat, tako da je adaptiran suteren, isušena vlaga, prošireni kapaciteti za depoe i konzervatorske radionice, zamenjen krov, uveden savremeni sistem zaštite od požara, ugrađen unutrašnji kao i lift na spoljnom stepeništu za osobe sa invaliditetom, promenjeni prozori...

"Veliko je zadovoljstvo što smo sve planirano priveli kraju pogotovo kada se zna da smo za publiku bili zatvoreni samo šest meseci", kaže upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski i dodaje da time zaokružuju proces, ne samo adaptacije, nego i transformacije ustanove u skladu sa savremenim muzejskim standardima izlaganja, čuvanja i brige o umetničkim delima.

Obeležavanja jubileja uobličeno je kampanjom “Živi, oživi, doživi umetnost” koja ukazuje na delatnost, težnje i ciljeve Galerije – umetnička dela žive pod krovom ove ustanove, odnosno stručnjaci Galerije ih svojim znanjima i aktivnostima oživljavaju da bi ih publika tokom posete doživela na pravi način.

Nakon svečanog otvaranja zgrade ceo jun biće u znaku tri značajne izložbe iz različitih oblasti, koje na neki način predstavljaju suštinska opredeljenja Galerije, kao i promocije knjiga o tim postavkama.

U subotu, 3. juna, biće otvorena izložba sa šezdesetak radova iz Poklon zbirke poznate novosadske vajarke Ivanke Acin (1925-2011) sa oko stotinu njenih dela, koja su Galeriji poklonila njena deca Višnja, takođe umetnica i profesorka AU, i Mirko Petrović. Autorka postavke i kataloga je Miroslava Žarkov, kustos GMS, koja je odabrala da predstavi sve teme, faze, tehnike i materijale u stvaralaštvu Ivanke Acin. Na ovaj način, po rečima upravnice GMS, ponovo se promoviše ideja dobročinstva i darivanja na kojima su Matica i njena Galerija zasnovani.

Izložba “Šidijanke” Save Šumanovića, koja će biti otvorena 6. juna, rezultat je saradnje sa Galerijom slika iz Šida čija je direktorka Vesna Burojević i autorka postavke. Iz GMS kažu da je neophodno sarađivati sa drugim srodnim muzejskim institucijama u cilju što bolje prezentacije nacionalne umetosti. U pitanju je, kako ukazuje dr Tijana Palkovljević Bugarski, jedan od poslednjih ciklusa velikog slikara, nazvan velika sinteza, jer ujedinjuje predstavu ženskog tela i prirode što će biti atraktivno za publiku. Izložbu prati monografija „Sava Šumanović. Šidijanke - velika sinteza i otkrovenje nove stvarnosti”, autorke dr Lidije Merenik, koju je izdala Galerija iz Šida, a GMS je pridodala i mali prateći katalog.

Treća izložba nazvana “Slike prolaznog sveta”, najavljena za 9. jun, prati odnos francuskog i srpskog intimizma, rađena je u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, a odabrana je da bi se pokazala intencija GMS ka sagledavanju srpske umetnosti u širem evropskom kontekstu i ukazalo na veze između naše i evropske umetnosti. Izložbu čine slike iz GMS, ali i iz SANU, Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Kuće legata i prvatnog vlasništva, a prati je naučna studija dr Dijane Metlić koja je i autorka postavke. Ona ilustruje veze, uticaje i domete srpske umetnosti međuratnog perioda i refleksije u posleratnim godinama nastale pod uticajem intimističkih ideja.

Stalna postavka 18. i 19. veka je ostala ista, dok su dela 20. veka do kraja juna na gostovanju u Banjaluci, a u planu je da se krajem godine otvori nova stalna postavka 20. veka.

U okviru adaptacije zgrade naša sagovornica navodi još niz novina. U prostor ispred Galerije postavljene su dve novoizlivene skulpture slikara Milana Konjovića, rad Jovana Soldatovića, i ženski akt Radmile Graovac. Na taj način, po rečima upravnice GMS, želeli su da iskorače ka publici i skulpturama u enterijeru ukažu na vrednost koje čuvaju, ali i načine prvi korak kojim Novi Sad kao Evropska prestnica kulture teži formiranju parka skulptura sa zelenom površinom ispred Galerije.

Izložbenim sala i svečanim salonima dodeli su nazive u spomen na značajne ličnosti iz istorije Galerije. Velika sala u prizemlju ponela je tako ime Save Tekelije, prvog velikog dobrotvora i Matičinog počasnog predsednika, a mali salon ime prvog sekretara MS Teodora Pavlovića, čijim zalagenjem je pokrenuto osnivanje Muzeuma.

Izložbene sale u prizemlju nose ime prvog upravnika Milivoja Nikolajevića, zaslužnog za preseljenje u današnju zgradu i utemeljivača izložbenih aktivnosti, a veliki salon nosi ime Leposave Šelmić, upravnice u teškim godinama s kraja 20. veka koja je uspela da očuva i unapredi naučnu, izložbenu i izdavačku delatnost GMS i motiviše na nova darovanja umetničkih dela.  

U želji da u godini jubileja kolekciju Galerije i njena dela što više približe javnosti pokrenut je program “170 godina, 170 naših priča, 170 Vaših dana” u okviru kojeg će svakog dana u 12 i 18 sati kustosi publici predstavljati izložena dela i kratke priče iz istorije Galerije. Pored već ustaljenog termina petkom u 19 sati - rezervisanog za stručna tumačenja, promocije publikacija i predavanja – uveden je i novi termin za stručna tumačenja izložbi vikendom u 11 i 17 sati. Produženo je i radno vreme i uvedeni još neki novi sadržaji, među kojima je i nova serija suvenira, u sklopu koncepta što većeg otvaranja ka publici.

Panteon umetnika

Na drugom spratu, u nišama zida koji deli izložbeni prostor od stepeništa, postavljena je mini-izložba nastala na temeljima ideje o stvaranju Panteona znamenitih Srba pod krovom Matice srpske još iz njenog peštanskog perioda. Odabrane skulpture srpskih slikara i vajara 19. i 20. veka Konstantina Danila, Milana Konjovića, Milana Kerca, Tome Rosandića, Mire Sandić i Nandora Glida govore o umetnicima koji su dela stvarali, o umetnicima koji su portretisani i, konačno, o umetnicima koji su poklanjali svoja dela Galeriji.

Nina Popov