Галерија Матице српске од 1. јуна отвара врата посетиоцима

Програм свечаног отварања одвијаће се на тргу испред Галерије, а припремљен је у сарадњи са Академијом уметности и уз подршку Фондације „Нови Сад 2021”, чија је интенција да се установе културе отворе ка публици, да уметност и култура изађу изван својих зграда, на улице и тргове и постану ближе грађанима како би живели културу сваког дана и боље упознали оно што је вредност њиховог града.

Светлосном пројекцијом на обновљеној фасади зграде представиће се и повезати активности ликовних уметика у Европи са зачетком уметничких активности у оквиру Музеја Матице српске. Светлосну игру пратиће музика маримбафонисте и композитора Небојше Јована Живковића у извођењу студената АУНС.

У години у којој се навршава 17 деценија од оснивања и готово шест од усељења у данашњу зграду, Галерија Матице српске је заокружила десетогодишњу етапну адаптацију, реконструкцију и санацију која је ових дана завршена радовима на фасади и улазном степеништу. Из године у годину, сређиван је спрат по спрат, тако да је адаптиран сутерен, исушена влага, проширени капацитети за депое и конзерваторске радионице, замењен кров, уведен савремени систем заштите од пожара, уграђен унутрашњи као и лифт на спољном степеништу за особе са инвалидитетом, промењени прозори...

"Велико је задовољство што смо све планирано привели крају поготово када се зна да смо за публику били затворени само шест месеци", каже управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски и додаје да тиме заокружују процес, не само адаптације, него и трансформације установе у складу са савременим музејским стандардима излагања, чувања и бриге о уметничким делима.

Обележавања јубилеја уобличено је кампањом “Живи, оживи, доживи уметност” која указује на делатност, тежње и циљеве Галерије – уметничка дела живе под кровом ове установе, односно стручњаци Галерије их својим знањима и активностима оживљавају да би их публика током посете доживела на прави начин.

Након свечаног отварања зграде цео јун биће у знаку три значајне изложбе из различитих области, које на неки начин представљају суштинска опредељења Галерије, као и промоције књига о тим поставкама.

У суботу, 3. јуна, биће отворена изложба са шездесетак радова из Поклон збирке познате новосадске вајарке Иванке Ацин (1925-2011) са око стотину њених дела, која су Галерији поклонила њена деца Вишња, такође уметница и професорка АУ, и Мирко Петровић. Ауторка поставке и каталога је Мирослава Жарков, кустос ГМС, која је одабрала да представи све теме, фазе, технике и материјале у стваралаштву Иванке Ацин. На овај начин, по речима управнице ГМС, поново се промовише идеја доброчинства и даривања на којима су Матица и њена Галерија засновани.

Изложба “Шидијанке” Саве Шумановића, која ће бити отворена 6. јуна, резултат је сарадње са Галеријом слика из Шида чија је директорка Весна Буројевић и ауторка поставке. Из ГМС кажу да је неопходно сарађивати са другим сродним музејским институцијама у циљу што боље презентације националне уметости. У питању је, како указује др Тијана Палковљевић Бугарски, један од последњих циклуса великог сликара, назван велика синтеза, јер уједињује представу женског тела и природе што ће бити атрактивно за публику. Изложбу прати монографија „Сава Шумановић. Шидијанке - велика синтеза и откровење нове стварности”, ауторке др Лидије Мереник, коју је издала Галерија из Шида, а ГМС је придодала и мали пратећи каталог.

Трећа изложба названа “Слике пролазног света”, најављена за 9. јун, прати однос француског и српског интимизма, рађена је у сарадњи са Француским институтом у Србији, а одабрана је да би се показала интенција ГМС ка сагледавању српске уметности у ширем европском контексту и указало на везе између наше и европске уметности. Изложбу чине слике из ГМС, али и из САНУ, Спомен збирке Павла Бељанског, Куће легата и прватног власништва, а прати је научна студија др Дијане Метлић која је и ауторка поставке. Она илуструје везе, утицаје и домете српске уметности међуратног периода и рефлексије у послератним годинама настале под утицајем интимистичких идеја.

Стална поставка 18. и 19. века је остала иста, док су дела 20. века до краја јуна на гостовању у Бањалуци, а у плану је да се крајем године отвори нова стална поставка 20. века.

У оквиру адаптације зграде наша саговорница наводи још низ новина. У простор испред Галерије постављене су две новоизливене скулптуре сликара Милана Коњовића, рад Јована Солдатовића, и женски акт Радмиле Граовац. На тај начин, по речима управнице ГМС, желели су да искораче ка публици и скулптурама у ентеријеру укажу на вредност које чувају, али и начине први корак којим Нови Сад као Европска престница културе тежи формирању парка скулптура са зеленом површином испред Галерије.

Изложбеним сала и свечаним салонима додели су називе у спомен на значајне личности из историје Галерије. Велика сала у приземљу понела је тако име Саве Текелије, првог великог добротвора и Матичиног почасног председника, а мали салон име првог секретара МС Теодора Павловића, чијим залагењем је покренуто оснивање Музеума.

Изложбене сале у приземљу носе име првог управника Миливоја Николајевића, заслужног за пресељење у данашњу зграду и утемељивача изложбених активности, а велики салон носи име Лепосаве Шелмић, управнице у тешким годинама с краја 20. века која је успела да очува и унапреди научну, изложбену и издавачку делатност ГМС и мотивише на нова даровања уметничких дела.  

У жељи да у години јубилеја колекцију Галерије и њена дела што више приближе јавности покренут је програм “170 година, 170 наших прича, 170 Ваших дана” у оквиру којег ће сваког дана у 12 и 18 сати кустоси публици представљати изложена дела и кратке приче из историје Галерије. Поред већ устаљеног термина петком у 19 сати - резервисаног за стручна тумачења, промоције публикација и предавања – уведен је и нови термин за стручна тумачења изложби викендом у 11 и 17 сати. Продужено је и радно време и уведени још неки нови садржаји, међу којима је и нова серија сувенира, у склопу концепта што већег отварања ка публици.

Пантеон уметника

На другом спрату, у нишама зида који дели изложбени простор од степеништа, постављена је мини-изложба настала на темељима идеје о стварању Пантеона знаменитих Срба под кровом Матице српске још из њеног пештанског периода. Одабране скулптуре српских сликара и вајара 19. и 20. века Константина Данила, Милана Коњовића, Милана Керца, Томе Росандића, Мире Сандић и Нандора Глида говоре о уметницима који су дела стварали, о уметницима који су портретисани и, коначно, о уметницима који су поклањали своја дела Галерији.

Нина Попов