INTERVJU
STIŽE REGIONALNA ZOMBI „TREŠ-KOMEDIJA”! Milica Janevski igra jednu od uloga pa otkrila „Šalša je satira i kritika, ali na jedan uvijeni način”
Hrvatski film „Šalša” reditelja Dražena Žarkovića imao je svoju srpsku premijeru u okviru „Novi Sad Film festivala”, na kojem smo imali priliku da porazgovaramo sa glumicom Milicom Janevski koja u ovom ostvarenju tumači jedan od glavnih likova, a koja nam je otkrila nešto više o ovoj neobičnoj zombi-komediji.
Radnja filma se na humorističan način bavi stereotipima koji su karakteristični za Dalmaciju.
– Najpreciznije, to je zombi-treš komedija. To je jedan vrlo humoristički, zanimljiv, britko napisan scenario, sa sjajnom ekipom i dobrom zezancijom. Snimali smo na Šolti i divno je kad za to, kao glumac, imaš priliku. Oduvek mi je bio san da snimam na moru neki film, tako da sam uživala. Film je satira i kritika, ali na jedan uvijeni, pametan način, a, opet, ima i tu dimenziju da je smešan – priča za „Dnevnik” glumica Milica Janevski i otkriva da u filmu igra trudnicu u devetom mesecu trudnoće i to na štiklama. – Ljubiša Savanović, moj kolega iz Banjaluke, i ja igramo bračni par iz mog rodnog grada Valjeva. Njih dvoje svake godine letuju kod jedne bake u prikolici. Da ne okrivam celu radnju filma, ali kada se spoji jedna ekipa počinju da ih proganjaju zombiji tokom celog filma i na raznorazne teme se tu poleniše i igra. Meni je to, inače, prvi put da radim komediju na filmu i bilo mi je strašno inspirativno, jer sam se konačno zezala i igrala.
Znači li to da vam je prijao izlazak iz drame, po kojoj vas svi prepoznajemo?
– Da, ovo je nešto potpuno drugačije i strašno mi je to prijalo. Volela bih u budućnosti malo više takvih nekih sadržaja, koji daju neku drugu vrstu radosti, neke dečije zaigranosti. U drami se, naravno, malo drugačije sve to procesuira, plasira i radi.
Kada posmatrate sebe u komediji i u drami, koja vam se Milica više dopada?
– To je veoma nezgodno pitanje jer niko ne voli da gleda sebe. To što ja vidim drugi ljudi ne primećuju, normalno. I ta vrsta izloženosti je uvek neprijatna za glumca. Uvek čekam da prođe taj talas od premijere nekog filma, kada ljudi govore da sam super. E, onda volim da sednem i analiziram kako je sve urađeno. Ne znam, potpuno su različite stvari u pitanju, žanrovi su različiti. Meni prija i jedno i drugo. Drama je bila češća, pa sam tu nekako sigurnija, iskusnija. Evo, počinje polako i komedija da mi se otvara, što me raduje, jer je nju, u suštini, najteže igrati. Ona se igra iz problema, a ljudi su najsmešniji kad su najozbiljniji.
Postapokaliptična Srbija za ceo svet
Milicu Janevski uskoro ćemo gledati u još jednom neobičnom ostvarenju, a reč je o filmu „Volja sinovljeva”, najavljenom kao prvi postapokaliptični film u Srbiji. Milica s oduševljenjem o njemu govori i željno iščekuje datum njegove premijere.
– To je nešto što do sada nismo imali priliku da gledamo. Način na koji je sniman doprineo je tome da film izgleda svetski, zaista. Mislim da ima veliki potencijal da bude ozbiljan kandidat u konkurenciji na velikim svetskim festivalima. Sjajna je glumačka ekipa po sredi. Već deset godina pokušavaju da ga završe i konačno smo u tome uspeli ove godine. Ja sam srećna što sam deo takvog filma. Ne igram neku veliku ulogu, ali je vrlo značajna za celu priču, a isto, glumački vrlo izazovna – otkrila je Milica Janevski za „Dnevnik”.
Da se vratimo na film. On je, kao i još nekoliko novijih filmova, okupio glumce i autore iz celog regiona. Koliko je to ponovno okupljanje oko zajedničkih projekata važno i plodonosno za vas kao glumce?
– Mislim da je to jako važno i dobro. Mislim da nam svima prijaju ta razmena i susreti sa kolegama iz regiona. Nažalost, sve je manje novca za filmove, pa je jedini način da se film uopšte i snimi da se udružimo svi zajedno. Ali, ako zanemarimo taj tehnički deo, jako je inspirativno prvo upoznati kolege iz regiona i drugo susreti se sa vrsnim ljudima i talentovanim ljudima iz različitih država. To je sve naše, ali različitih mentalitetskih grupa. Mislim da jedino to udruživanje ima smisla i deljenje koje se dešava u tim procesima, jer, na kraju krajeva, mnogo smo mala zemlja i mali region, pa, ako bi igrao sve vreme sa jednim te istim ljudima, to ne bi bilo zdravo, a ni dobro. Mislim da mi prosto jedni bez drugih ne možemo, kakve god su političke okolnosti posredi. To je nešto što je u genu i kodu.
Ako je išta ova hiperprodukcija donela to je da imamo priliku da gledamo sjajne kolege iz regiona, koji mogu da dolaze ovde da rade kod nas ili mi da idemo kod njih. Širi se mreža ljudi i sve to podseća na one filmove koje smo gledali kada smo bili deca
Ovih dana snimate četvrtu sezonu serije „Pasjača”, koja još uvek ni svojom prvom sezonom nije ugledala svetlost dana. Koliko je opterećujuće snimati seriju, za koju se ne zna kada će biti emitovana?
– „Pasjača” će krenuti vrlo uskoro da se emituje. Procena produkcije i autorskog tima bila je da, s obzirom da je jako veliki projekat koji broji mnogo članova i što sama linija radnje obuhvata osam ili devet linija različitih likova koji se posle zapetljavaju, treba da se desi i ta četvrta sezona da bi to bilo emitovano „u paketu”, da se ne čekaju naredne sezone, jer bi se, u suprotnom, dramaturški pogubile stvari. Mislim da serija ima potencijal da čak ide na neke strane platforme. Taj projekat bio mi je vrlo izazovan u svakom smislu, jer je raspon uloge koju igram ogroman u smislu iz čega ona krene, a gde i kako završi. Nisam se još srela sa tim situacijama koje treba da odigram, koje su vrlo ekstremne i teške, tako da sam se, mogu vam reći, prvi put malo i uplašila da li ću moći to sve da izvedem. Ali, uz reditelja Marka Manojlovića i celu ekipu koja je iza, polako se probijamo i kroz to.
Vladimir Bijelić
