NE ŽELIMO OVO NI NAJCRNJEM NEPRIJATELJU! Serija „OLUJA” na Superstar TV od 30. septembra

Radnja serije počinje nekoliko dana pre operacije „Oluja” i vodi nas sve do njenog završetka, s epilogom koji se ukratko prikazuje kroz izbeglički život glavnih junaka i njihovo snalaženje izvan Krajine.

Gledaoci će kroz seriju, čija je radnja u odnosu na film znatno proširena, pratiti nekoliko priča, ali će dve narativne linije biti dominante. Jedna prati život Ilije, Jelene i njihovog sina Petra. Ilija je diverzant kojeg „Oluja” zadesi dok je na frontu i on iz ratnog pakla grčevito pokušava da se vrati porodici. Ilija ne zna da su mu supruga i sin u koloni, niti pretpostavlja gde i kako će se završiti njihov progon. U potrazi za njima, gubi svoje prijatelje iz čete i jedva spašava sopstveni život. Iliju u seriji igra Jovo Maksić, koji je za „Blic” ispričao da ima materijala sa predivnim scenama, koje nisu mogle da uđu u film, ali će biti deo serije koja upravo stiže na Superstar TV.  

– Biće još upečatljivih i istinitih scena. Vrlo je komplikovano od serije napraviti film i svaka čast reditelju Milošu Radunoviću kako je to uradio. To je bukvalno nemoguća misija. Miloš je od velikog broja priča napravio četiri i sve je to fikcija. Osnova su neki proživljeni trenuci i momenti koji su se desili – najavio je Maksić.

Ovom glumcu posebno je bilo teško da ostane objektivan jer je i sam doživeo „Oluju” na svojoj koži.

– Bio sam deo tog istorijskog trenutka, tako da ovo doživljavam malo i subjektivno. Imao sam veliku odgovornost prema tim ljudima i sa te strane je malo teže. Hvala Bogu, ja sam živ i zdrav i bavim se poslom koji volim, ali bila je velika odgovornost da se sve to prenese. Ostaje žal jer postoji statistika, a to nije dobro. Ne želimo da se ovo nikome nikada, ni najcrnjem neprijatelju, ponovi. Ali i dan-danas imate izbeglice i ovakve scene gde god hoćete – rekao je Jovo Maksić za „Blic” i dodao da im je cilj bio da kroz „Oluju” naprave priču o običnom čoveku jer on uvek strada. – Političari sednu, popiju piće i bude sve u redu, ali najviše uvek plaća običan čovek. Ova serija je neka vrsta opela tom običnom čoveku, koji i dalje strada širom planete. Vi i dalje svuda imate ovakve priče

Inače, porodica, prema najavi autora serije, predstavlja nukleus ove priče i kroz njihovo stradanje, bežanje, žrtvovanje i borbu prikazuje se ceo kontekst i užas kroz koji su prošli stanovnici Srpske Krajine. Serija obiluje i epizodama i slikama koje se naslanjaju i na istinite priče, sudbine i ispovesti krajinskih izbeglica. Vizura iz koje se priča posmatra dolazi od dvanaestogodišnjaka Petra, Ilijinog sina, koji je nakon bez ikakvih vesti o ocu, uspeo na traktoru da spasi svoju porodicu i preveze je do Beograda.

Druga linija priče prati život bivšeg legionara časti - Daneta, vojnika i ubicu, koji se vraća u rodno selo nakon što je saznao da su ustaše ubile njegovog brata blizanca negde na teritoriji Hrvatske. Dane majci daje obećanje da će doneti telo svog brata i da će biti sahranjen u porodičnoj grobnici. Dok se srpske trupe povlače i dok „Oluja” razara Krajinu kroz progon, Dane se, nasuprot tome, duboko probija prema unutrašnjosti Hrvatske, čisti svakog neprijatelja koji mu se nađe na putu, ne bi li došao do bratovog tela i vratio ga kući. Daneta u seriji igra Zlatan Vidović koji je ranije za „Dnevnik” ispričao da „Oluja” poziva na pomirenje.

– To je borba običnog čoveka koji je bačen u vrtlog nekih okolnosti koje nije kreirao i samim tim se ne snalazi u njima. Bori se kao što se bore žohari i muve da isplivaju iz vode. Mislim da je to priča borbe, stradanja, oprosta, na kraju krajeva, da sagledamo patnju tih ljudi koji su je doživeli da je mi ne bismo doživeli i da ne bismo nekom drugom priuštili istu tu patnju – rekao nam je Vidović i dodao da smatra da generalno treba da se bavimo životom na ovim prostorima, a ne suživotom. – Smatram da suživot nije život, već moranje, a ja mislim da mi treba da želimo da živimo jedni sa drugima jer realno to i možemo. Pričamo isti jezik, imamo iste navike, maltene se isto zovemo i prezivamo, tako da mislim da nema potrebe ni razloga da mi ne bismo bili ljudi koji će ocenjivati samo rad i ljudske kvalitete drugih, a ne političko i ideološko opredeljenje.

V. Bijelić