НЕ ЖЕЛИМО ОВО НИ НАЈЦРЊЕМ НЕПРИЈАТЕЉУ! Серија „ОЛУЈА” на Суперстар ТВ од 30. септембра

Радња серије почиње неколико дана пре операције „Олуја” и води нас све до њеног завршетка, с епилогом који се укратко приказује кроз избеглички живот главних јунака и њихово сналажење изван Крајине.

Гледаоци ће кроз серију, чија је радња у односу на филм знатно проширена, пратити неколико прича, али ће две наративне линије бити доминанте. Једна прати живот Илије, Јелене и њиховог сина Петра. Илија је диверзант којег „Олуја” задеси док је на фронту и он из ратног пакла грчевито покушава да се врати породици. Илија не зна да су му супруга и син у колони, нити претпоставља где и како ће се завршити њихов прогон. У потрази за њима, губи своје пријатеље из чете и једва спашава сопствени живот. Илију у серији игра Јово Максић, који је за „Блиц” испричао да има материјала са предивним сценама, које нису могле да уђу у филм, али ће бити део серије која управо стиже на Суперстар ТВ.  

– Биће још упечатљивих и истинитих сцена. Врло је компликовано од серије направити филм и свака част редитељу Милошу Радуновићу како је то урадио. То је буквално немогућа мисија. Милош је од великог броја прича направио четири и све је то фикција. Основа су неки проживљени тренуци и моменти који су се десили – најавио је Максић.

Овом глумцу посебно је било тешко да остане објективан јер је и сам доживео „Олују” на својој кожи.

– Био сам део тог историјског тренутка, тако да ово доживљавам мало и субјективно. Имао сам велику одговорност према тим људима и са те стране је мало теже. Хвала Богу, ја сам жив и здрав и бавим се послом који волим, али била је велика одговорност да се све то пренесе. Остаје жал јер постоји статистика, а то није добро. Не желимо да се ово никоме никада, ни најцрњем непријатељу, понови. Али и дан-данас имате избеглице и овакве сцене где год хоћете – рекао је Јово Максић за „Блиц” и додао да им је циљ био да кроз „Олују” направе причу о обичном човеку јер он увек страда. – Политичари седну, попију пиће и буде све у реду, али највише увек плаћа обичан човек. Ова серија је нека врста опела том обичном човеку, који и даље страда широм планете. Ви и даље свуда имате овакве приче

Иначе, породица, према најави аутора серије, представља нуклеус ове приче и кроз њихово страдање, бежање, жртвовање и борбу приказује се цео контекст и ужас кроз који су прошли становници Српске Крајине. Серија обилује и епизодама и сликама које се наслањају и на истините приче, судбине и исповести крајинских избеглица. Визура из које се прича посматра долази од дванаестогодишњака Петра, Илијиног сина, који је након без икаквих вести о оцу, успео на трактору да спаси своју породицу и превезе је до Београда.

Друга линија приче прати живот бившег легионара части - Данета, војника и убицу, који се враћа у родно село након што је сазнао да су усташе убиле његовог брата близанца негде на територији Хрватске. Дане мајци даје обећање да ће донети тело свог брата и да ће бити сахрањен у породичној гробници. Док се српске трупе повлаче и док „Олуја” разара Крајину кроз прогон, Дане се, насупрот томе, дубоко пробија према унутрашњости Хрватске, чисти сваког непријатеља који му се нађе на путу, не би ли дошао до братовог тела и вратио га кући. Данета у серији игра Златан Видовић који је раније за „Дневник” испричао да „Олуја” позива на помирење.

– То је борба обичног човека који је бачен у вртлог неких околности које није креирао и самим тим се не сналази у њима. Бори се као што се боре жохари и муве да испливају из воде. Мислим да је то прича борбе, страдања, опроста, на крају крајева, да сагледамо патњу тих људи који су је доживели да је ми не бисмо доживели и да не бисмо неком другом приуштили исту ту патњу – рекао нам је Видовић и додао да сматра да генерално треба да се бавимо животом на овим просторима, а не суживотом. – Сматрам да суживот није живот, већ морање, а ја мислим да ми треба да желимо да живимо једни са другима јер реално то и можемо. Причамо исти језик, имамо исте навике, малтене се исто зовемо и презивамо, тако да мислим да нема потребе ни разлога да ми не бисмо били људи који ће оцењивати само рад и људске квалитете других, а не политичко и идеолошко опредељење.

В. Бијелић