NAJPOPULARNIJI BOŽIĆNI FILMOVI: Nema praznika bez filma „Sam u kući”

Međutim, iza svakog omiljenog božićnog filma, koji zrači toplinom i radosti, kriju se fascinantne i zanimljive priče o njihovom nastanku. Kroz decenije, gledajući ih generacije, ovi filmovi su postali više od obične zabave. Postali su sinonim za porodično okupljanje i tradiciju, a prate ih i snažne emocionalne veze.

Sam u kući

Ostvarenje koje ne sme da se izostavi je svakako „Sam u kući“. Fenomen popularnosti ovog filma je teško objasniti, a ni sami njegovi realizatori nisu mogli ni da predvide njegov ogromni uspeh. Iako je objavljen 1990. godine, „Sam u kući“ je i danas jedan od neizostavnih stavki Božića i njegovih zaštitnih simbola. Film je napisao i producirao Džon Hjuz, a od filma se nije mnogo očekivalo.

Filmski studio „20th Century Studios“, koji je u vlasništvu Volta Diznija, u prvu ruku ga je objavio 16. novembra, iste godine, u svega 1.200 bioskopskih sala. Čim je objavljen, stekao je ogromnu popularnost, prestigavši film „Roki 5“ i zaradivši preko 17 miliona dolara. Ideja za radnju filma nastala je u šali, kada je režiser planirao da ode na godišnji odmor. Tom prilikom je rekao: „Išao sam na odmor i napravio listu svega što nisam želeo da zaboravim i onda sam pomislio - bolje da ne zaboravim svoju decu“. Nakon čega je razmišljao: „Šta bi bilo da sam ostavio svog desetogodišnjeg sina kod kuće?“ Tako je sve počelo. Uzimajući u obzir da je „Sam u kući“ bio označen kao „dečiji film“, u njemu na ekranu, ali i iza kamere, nije bilo dozvoljeno psovanje.

To je jednom od glumaca bilo naročito teško. Naime, Džou Pešiju, koji tumači ulogu Harija, bilo je posebno teško da poštuje to pravilo, a naročito u momentima kada je snimao scene u kojima su ga bacali i mučili. Tom prilikom je izmislio poseban besmislen jezik, koji se može čuti u filmu, u trenucima kada god je želeo da opsuje. S obzirom na to da se ceo film vrti oko Kevina Mekalistera, koji radi neke poprilično lude i divlje stvari, kreatori filma odlučili su da angažuju dvojnika za kaskadera, koji će raditi na pojedinim scenama kao što su sankanje niz stepenice i spuštanje do kućice na drvetu.

Iako je imao svog kaskadera, snimanje za Makolina Kalkina, koji tumači malog Kevina, nije bio jednostavan zadatak. U sceni u kojoj Marv i Hari napokon sustižu dečaka, te ga okače za džemper na kuke za kaput, Džo Peši je tokom snimanja zagrizao jedan Kalkinov prst i time mu ostavio trajan ožiljak. Ove zanimljivosti nisu jedine jer je film na interesantan način povezan i sa kultnom serijom „Prijatelji“.

Tokom poslednje sezone ove hit serije, Čendler i Monika kupuju jednu kuću u predgrađu. Gledaoci su uočili da je pogled sa prozora te kuće isti kao i onaj iz kuće Mekalisterovih u filmu „Sam u kući“. Naime, scenografi „Prijatelja“ su koristili neke snimke iz ovog filma kako bi kreirali pozadinu, što bi, u jednu ruku značilo da su Monika i Čendler kupili kuću Mekalisterovih.

Kako je Grinč ukrao Božić

Još jedan klasik nezaobilazni je deo božićne euforije, a to je upravo film „Kako je Grinč ukrao Božić“ i nezaboravno zeleno stvorenje. Priča je nastala iz knjiga Teodora Gejzela, a taj put do realizacije, za filmsku produkciju, nije bio nimalo jednostavan. Ovaj američki autor, poznatiji kao Dr Sus, odbijao je da proda filmska prava za svoje knjige.

Međutim, nakon njegove smrti 1991. godine, ta odluka i prava pripala su njegovoj ženi, Odri Gejzel. Producenti su joj dali četiri odsto od prodaje na bioskopskim blagajnama, polovinu prihoda od prodaja i čak 70 odsto od povezivanja sa knjigom. Osim toga, ona je odredila i da uloga slavnog Grinča, mora pripasti glumcu visokog statusa, poput Robina Vilijamsa ili pak Džima Kerija, koji je na kraju i dobio ulogu. Još jedna od velikih prepreka je bila i diskusija o tome kako oživeti tako značajno i jedinstveno mesto kao što je Vhovil, izmišljeni grad koji je stvorio pisac.

Ono što je ljudima tokom predprodukcije stvaralo problem jeste sam zadatak rekreiranja maštovitog sveta Vhovila iz originalne knjige. Iako je prvobitan plan bio da se skoro ceo film snimi pomoću zelenog platna i računarski generisane slike, ipak je, na svu sreću, zadržana praktičnost, što je i rezultiralo pravim gradom Vhovilom.

Elf

I ove godine, obožavaoci uživaju u fantastičnom ostvarenju iz 2003. godine pod nazivom „Elf“. Ovaj film je postao još jedno od obeležja Božića u kome uživaju sve generacije. Prvi scenario koji je bio napisan još davne 1993. godine imao je u planu Džima Kerija za ulogu glavnog lika Badija. Zbog toga što su ovom projektu bile potrebne godine kako bi se pokrenuo, ta uloga je pripala Vilu Ferelu.

Kao i prethodno ostvarenje i „Elf“ je snimljen sa minimalnim kompijuterskim trikovima, iako to nije toliko očigledno. Umesto da kompjuterski učine Ferela većim od svojih kolega sa Severnog pola, to je učinjeno pomoću kamere i par trikova. Optička iluzija je napravljena tako što se koristio koncept „prisilne perspektive“, tj. pravljenje dva seta, od kojih je jedan manji od drugog.

Tom prilikom je Ferel rekao: „Jedan set je podignut, bliži i manji, a jedan veći i udaljeniji. Ako prođete ta dva seta i izmerite ih, imate jednu osobu na jednom setu koja izgleda mnogo veće od osobe u drugom setu. To smo uradili za sve snimke na Severnom polu“. Vil je napomenuo da je kompjuterski dodato samo nešto malo snega.

Deda Mraz

Još jedan porodični klasik, koji je osvojio srca mnogih i pritom postao poznat po svojoj srdačnoj poruci o duhu Božića, jeste film snimljen u još dva nastavka pod nazivom „Deda Mraz“ iz 1994. godine. Osvojivši srca publike, ostvarenje je, u godini izlaska, ostvarilo i brojne nominacije za nagrade. Osim toga što je sadržao brojne izvanredne specijalne efekte za to vreme, to je bio i jedan od prvih filmova koji je objavljen na DVD-u.

Upravo to je omogućilo porodicama širom sveta da ga gledaju, te olakšalo pridruživanju prazničnoj euforiji bez nepotrebnog čekanja na reprizu na televiziji ili VHS traci. Mnoge zanimljive činjenice vezuju se za ovaj film, a jedna od njih je i ta da je scenario trebao da bude mnogo mračniji. Originalni scenario je podrazumevao da Skot Kalvin, tj. novi Deda Mraz, kog tumači Tim Alen, zapravo puca u Deda Mraza, jer je verovao da je pljačkaš. Iako je odabir za ulogu Deda Mraza bio jednostavan, prave muke zadavao je pronalazak Čarlija, Skotovog sina.

Naime, tražili su glumca koji je dete i ima između šest i devet godina, a koji je u stanju da prikaže i odglumi svoju osetljivost i ranjivost. Produkcijski tim je pokrenuo audicije u čak 13 gradova, sve dok nisu pronašli Erika Lojda. Iako su pronašli savršenog glumca, Lojd je, u toku snimanja originalnog filma, morao da nosi protezu, nakon što su mu bili izbijeni prednji zubi, a sve to zbog toga što je sa porodicom otišao na bejzbol utakmicu.

Ivana Japundža