FILM „OTAC” ODU­ŠE­VIO NO­VO­SA­ĐA­NE Ma­li čo­vek mo­že da pro­me­ni stva­ri

U pi­ta­nju je film ko­ji pra­ti tra­ge­di­ju i lič­nu bor­bu Ni­ko­le, ko­jem Cen­tar za so­ci­jal­ni rad zbog si­ro­ma­štva od­u­zi­ma de­cu. Taj po­ni­žen i emo­tiv­no uni­šten čo­vek za­po­či­nje svo­je pu­to­va­nje pe­ške iz se­la na ju­gu Sr­bi­je sve do Be­o­gra­da, jer oča­jan, ali do­sto­jan­stven, že­li da po­ka­že da mu je sta­lo i da di­rekt­no re­sor­nom mi­ni­star­stvu pre­da svo­ju mol­bu da mu se de­ca vra­te. Iz pro­te­sta, do­sto­jan­stva i že­lje da se do­ka­že se­bi i dru­gi­ma, ali i iz oča­ja, on po­sta­je he­roj. Ovaj film je od ove ne­de­lje na re­dov­nom re­per­to­a­ru bi­o­sko­pa „Are­na Si­ne­pleks” i „Si­ne­pleks Pro­me­na­da”.

Go­lu­bo­vi­ćev če­tvr­ti film je in­spi­ri­san isti­ni­tom pri­čom Đor­đa Jok­si­mo­vi­ća iz oko­li­ne Kragujevca, ko­ji je i sam do­ži­veo istu sud­bi­nu, za šta je re­di­telj sa­znao iz me­di­ja. Kako je ob­ja­snio Sr­dan Go­lu­bo­vić, film je ipak fik­tiv­na stvar­nost ko­ja se ba­zi­ra na isti­ni­to­sti i re­al­no­sti, a čak i do­ku­men­tar­no­sti. Kako bi do­bio nje­go­vo po­ve­re­nje sa Đor­đem je pro­vo­dio do­sta vre­me­na i kon­sul­to­vao se oko stva­ra­nja pri­če.

– Kada se ra­de fil­mo­vi po isti­ni­tim do­ga­đa­ji­ma, re­di­te­lji ima­ju jed­nu vr­stu od­go­vor­no­sti, ako mo­gu da po­mog­nu - sjaj­no je, ali u sva­kom slu­ča­ju da ne od­mog­nu. Ja se na­dam da će ovaj film mo­ći da mu po­mog­ne – na­gla­sio je Go­lu­bo­vić na pre­mi­je­ri fil­ma u No­vom Sa­du i do­dao da ova film­ska pri­ča upr­kos svo­joj te­ži­ni ni­je skli­znu­la u pa­te­ti­ku. – Hteo sam da to bu­de si­ro­vo, su­vo, da je ta emo­ci­ja esen­ci­jal­na, čak hlad­na i da do sr­ca gle­da­la­ca do­la­zi či­stom na­ra­ci­jom i emo­ci­jom. Za­to u fil­mu ne­ma mu­zi­ke i za­to Go­ran Bog­dan glu­mi kao da je na­tur­ščik. Ta­ko smo pra­vi­li da se ustva­ri pre sve­ga ba­zi­ra na isti­ni­to­sti i do­ku­men­ta­ri­stič­no­sti, a da iz te isti­ni­to­sti iza­đe jed­na mit­ska po­e­ti­ka, ne­gde čak iz žan­ra baj­ke.

„Otac” je naj­pre do­ži­veo svet­sku pre­mi­je­ru i to u okvi­ru pro­gra­ma „Pa­no­ra­ma” na Film­skom fe­sti­va­lu u Ber­li­nu, a auto­ri su na dan pre­mi­jer­nog pri­ka­zi­va­nja u No­vom Sa­du sa­zna­li da su u nji­ho­ve ru­ke oti­šle čak dve na­gra­de. Na 70. Ber­lin­skom fe­sti­va­lu pri­pa­la im je na­gra­da pu­bli­ke u se­lek­ci­ji „Pa­no­ra­ma” i na­gra­da Eku­men­skog ži­ri­ja. Bu­du­ći da je i sa pret­hod­na tri fil­ma osva­jao na­gra­de na svet­skim film­skim fe­sti­va­li­ma i od naj­no­vi­jeg ostva­re­nja Sr­da­na Go­lu­bo­vi­ća oče­ki­va­lo se mno­go.

Re­di­telj je ka­zao da je i u Be­li­nu ose­tio da su lju­di dir­nu­ti ovom pri­čom, te da nje­gov film ula­zi u bi­ća i du­šu pu­bli­ke.

– Va­žno je da film ko­mu­ni­ci­ra sa pu­bli­kom i da­je mu eti­ke­tu i šan­su da ima di­stri­bu­ci­ju. Pu­bli­ka svu­da re­a­gu­je na sli­čan na­čin, je­di­no što pu­bli­ci u Ber­li­nu ni­je bi­lo ja­sno ka­ko je mo­gu­će da ne­ko ide na po­sao dve go­di­ne i ne do­bi­je pla­tu – ob­ja­snio je Go­lu­bo­vić. – Klasne raz­li­ke su te­ma sa­vre­me­nog sve­ta, ka­ko vi­di­te i u fil­mo­vi­ma „Pa­ra­zit” i „Džo­ker”.  Da­nas je svet pro­me­nio ob­lik i na­sta­lo je ve­li­ko ra­slo­ja­va­nje. Pre­ma mom ose­ća­ju, svet se de­li na po­bed­ni­ke i gu­bi­ti­ke, bo­ga­te i si­ro­ma­šne, ne­ma ni­čeg iz­me­đu.

Kako je is­ta­kao film „Otac“ ipak da­je na­du, jer je za nje­ga be­smi­sle­no ba­vi­ti se umet­no­šću, ako ona to ne či­ni.

– Uvek sam imao na pa­me­ti re­če­ni­cu Al­fre­da Hič­ko­ka kad je kre­nuo u Ho­li­vud i kad je tre­ba­lo da ra­di sa ču­ve­nim pro­du­cen­tom Dej­vi­dom Sel­ze­kom. Dok su mu dru­gi go­vo­ri­li da će mu ovaj ču­ve­ni pro­du­cent tra­ži­ti fil­mo­ve sa he­pi en­dom, on je od­go­vo­rio: „Ne, ne­ću tra­ži­ti od te­be fil­mo­ve sa he­pi en­dom, ali ću tra­ži­ti da pra­viš fil­mo­ve sa na­dom”. Bez te na­de ne­ma ne­ke ide­je, ljud­sko­sti, ide­je da je­dan obi­čan čo­vek mo­že da se iz­bo­ri pro­tiv si­ste­ma – ka­zao je Sr­dan Go­lu­bo­vić.

Oca u fil­mu je ma­e­stral­no od­i­grao glu­mac Go­ran Bog­dan, ko­ji je re­kao da je pre­za­do­vo­ljan fil­mom i sa­rad­njom sa Sr­da­nom, ali da još uvek ima tre­mu od to­ga ka­ko će pu­bli­ka re­a­go­va­ti.

– Mi­slim da su na­gra­de uspeh ce­log fil­ma. Le­po je ra­di­ti sa Sr­da­nom, za­lju­bio sam se u čo­ve­ka, baš smo se na­šli. Sre­ćan sam zbog po­be­de kul­tu­re i ve­ru­jem da mo­že­mo, ako ra­di­mo do­bar po­sao, ne­što pro­me­ni­ti – re­kao je Go­ran Bog­dan. – Ma­li čo­vek ap­so­lut­no mo­že i mo­ra pro­me­ni­ti stva­ri. Unu­tra­šnja bor­ba je naj­ja­ča, mo­že pla­ni­ne da po­me­ra.

Glu­mac je is­ta­kao da je sni­ma­nje fi­zič­ki bi­lo iz­u­zet­no na­por­no i is­cr­plju­ju­će, jer je zbog ove ulo­ge mo­rao da smr­ša sko­ro 20 ki­lo­gra­ma, te da, za raz­li­ku od Sr­da­na, ni­je imao kon­takt sa Đor­đem, jer ni­je že­leo da upad­ne u zam­ku ko­pi­ra­nja nje­go­vog li­ka, ali i zbog to­ga što ga je bi­lo strah da se „ne ras­pad­ne”.

– Imao sam ve­li­ku od­go­vor­nost igra­ju­ći ovaj lik, a još je­dan bunt i op­te­re­će­nje i zbog to­ga što je moj pri­ja­telj po­koj­ni Glo­go­vac tre­ba­lo da glu­mi oca – is­ta­kao je glu­mac i do­dao da je to, osim sa­me pri­če, za nje­ga bi­lo do­dat­no bre­me.

Go­ran Bog­dan je u iz­ja­vi te ve­če­ri pri­znao da ima tre­mu jer je, sni­ma­ju­ći se­ri­ju „Ve­re i za­ve­re” tri me­se­ca ži­veo u No­vom Sa­du. Ni­je krio da je pre­se­ćan jer je film na­kon Be­o­gra­da do­ži­veo svo­ju pre­mi­je­ru i u gra­du u ko­ji se za­lju­bio.

Ulo­ge de­ce po­ve­re­ne su Aj­li Šan­tić i Mu­ha­re­mu Ham­zi­ću, ko­ji su pr­vi put na fil­mu, na­kon što su pro­šli ka­sting u ko­me je uče­stvo­va­lo vi­še od 250 de­ce. Osta­le ulo­ge tu­ma­če Bo­ris Isa­ko­vić, Na­da Šar­gin, Mi­li­ca Ja­nev­ski, Va­hid Džan­ko­vic, Jo­vo Mak­sić, Ni­ko­la Ra­ko­če­vić, Mi­lan Ma­rić i Lju­bo­mir Ban­do­vić. Sce­na­rio za film pot­pi­su­ju Sr­dan Go­lu­bo­vić i Og­njen Svi­li­čić, a film je ra­đen u ko­o­pro­duk­ci­ji šest ze­ma­lja: Sr­bi­je, Fran­cu­ske, Ne­mač­ke, Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske i BIH.

Vla­di­mir Bi­je­lić