ФИЛМ „ОТАЦ” ОДУ­ШЕ­ВИО НО­ВО­СА­ЂА­НЕ Ма­ли чо­век мо­же да про­ме­ни ства­ри

У пи­та­њу је филм ко­ји пра­ти тра­ге­ди­ју и лич­ну бор­бу Ни­ко­ле, ко­јем Цен­тар за со­ци­јал­ни рад због си­ро­ма­штва од­у­зи­ма де­цу. Тај по­ни­жен и емо­тив­но уни­штен чо­век за­по­чи­ње сво­је пу­то­ва­ње пе­шке из се­ла на ју­гу Ср­би­је све до Бе­о­гра­да, јер оча­јан, али до­сто­јан­ствен, же­ли да по­ка­же да му је ста­ло и да ди­рект­но ре­сор­ном ми­ни­стар­ству пре­да сво­ју мол­бу да му се де­ца вра­те. Из про­те­ста, до­сто­јан­ства и же­ље да се до­ка­же се­би и дру­ги­ма, али и из оча­ја, он по­ста­је хе­рој. Овај филм је од ове не­де­ље на ре­дов­ном ре­пер­то­а­ру би­о­ско­па „Аре­на Си­не­плекс” и „Си­не­плекс Про­ме­на­да”.

Го­лу­бо­ви­ћев че­твр­ти филм је ин­спи­ри­сан исти­ни­том при­чом Ђор­ђа Јок­си­мо­ви­ћа из око­ли­не Крагујевца, ко­ји је и сам до­жи­вео исту суд­би­ну, за шта је ре­ди­тељ са­знао из ме­ди­ја. Како је об­ја­снио Ср­дан Го­лу­бо­вић, филм је ипак фик­тив­на ствар­ност ко­ја се ба­зи­ра на исти­ни­то­сти и ре­ал­но­сти, а чак и до­ку­мен­тар­но­сти. Како би до­био ње­го­во по­ве­ре­ње са Ђор­ђем је про­во­дио до­ста вре­ме­на и кон­сул­то­вао се око ства­ра­ња при­че.

– Када се ра­де фил­мо­ви по исти­ни­тим до­га­ђа­ји­ма, ре­ди­те­љи има­ју јед­ну вр­сту од­го­вор­но­сти, ако мо­гу да по­мог­ну - сјај­но је, али у сва­ком слу­ча­ју да не од­мог­ну. Ја се на­дам да ће овај филм мо­ћи да му по­мог­не – на­гла­сио је Го­лу­бо­вић на пре­ми­је­ри фил­ма у Но­вом Са­ду и до­дао да ова филм­ска при­ча упр­кос сво­јој те­жи­ни ни­је скли­зну­ла у па­те­ти­ку. – Хтео сам да то бу­де си­ро­во, су­во, да је та емо­ци­ја есен­ци­јал­на, чак хлад­на и да до ср­ца гле­да­ла­ца до­ла­зи чи­стом на­ра­ци­јом и емо­ци­јом. За­то у фил­му не­ма му­зи­ке и за­то Го­ран Бог­дан глу­ми као да је на­тур­шчик. Та­ко смо пра­ви­ли да се уства­ри пре све­га ба­зи­ра на исти­ни­то­сти и до­ку­мен­та­ри­стич­но­сти, а да из те исти­ни­то­сти иза­ђе јед­на мит­ска по­е­ти­ка, не­где чак из жан­ра бај­ке.

„Отац” је нај­пре до­жи­вео свет­ску пре­ми­је­ру и то у окви­ру про­гра­ма „Па­но­ра­ма” на Филм­ском фе­сти­ва­лу у Бер­ли­ну, а ауто­ри су на дан пре­ми­јер­ног при­ка­зи­ва­ња у Но­вом Са­ду са­зна­ли да су у њи­хо­ве ру­ке оти­шле чак две на­гра­де. На 70. Бер­лин­ском фе­сти­ва­лу при­па­ла им је на­гра­да пу­бли­ке у се­лек­ци­ји „Па­но­ра­ма” и на­гра­да Еку­мен­ског жи­ри­ја. Бу­ду­ћи да је и са прет­ход­на три фил­ма осва­јао на­гра­де на свет­ским филм­ским фе­сти­ва­ли­ма и од нај­но­ви­јег оства­ре­ња Ср­да­на Го­лу­бо­ви­ћа оче­ки­ва­ло се мно­го.

Ре­ди­тељ је ка­зао да је и у Бе­ли­ну осе­тио да су љу­ди дир­ну­ти овом при­чом, те да ње­гов филм ула­зи у би­ћа и ду­шу пу­бли­ке.

– Ва­жно је да филм ко­му­ни­ци­ра са пу­бли­ком и да­је му ети­ке­ту и шан­су да има ди­стри­бу­ци­ју. Пу­бли­ка сву­да ре­а­гу­је на сли­чан на­чин, је­ди­но што пу­бли­ци у Бер­ли­ну ни­је би­ло ја­сно ка­ко је мо­гу­ће да не­ко иде на по­сао две го­ди­не и не до­би­је пла­ту – об­ја­снио је Го­лу­бо­вић. – Класне раз­ли­ке су те­ма са­вре­ме­ног све­та, ка­ко ви­ди­те и у фил­мо­ви­ма „Па­ра­зит” и „Џо­кер”.  Да­нас је свет про­ме­нио об­лик и на­ста­ло је ве­ли­ко ра­сло­ја­ва­ње. Пре­ма мом осе­ћа­ју, свет се де­ли на по­бед­ни­ке и гу­би­ти­ке, бо­га­те и си­ро­ма­шне, не­ма ни­чег из­ме­ђу.

Како је ис­та­као филм „Отац“ ипак да­је на­ду, јер је за ње­га бе­сми­сле­но ба­ви­ти се умет­но­шћу, ако она то не чи­ни.

– Увек сам имао на па­ме­ти ре­че­ни­цу Ал­фре­да Хич­ко­ка кад је кре­нуо у Хо­ли­вуд и кад је тре­ба­ло да ра­ди са чу­ве­ним про­ду­цен­том Деј­ви­дом Сел­зе­ком. Док су му дру­ги го­во­ри­ли да ће му овај чу­ве­ни про­ду­цент тра­жи­ти фил­мо­ве са хе­пи ен­дом, он је од­го­во­рио: „Не, не­ћу тра­жи­ти од те­бе фил­мо­ве са хе­пи ен­дом, али ћу тра­жи­ти да пра­виш фил­мо­ве са на­дом”. Без те на­де не­ма не­ке иде­је, људ­ско­сти, иде­је да је­дан оби­чан чо­век мо­же да се из­бо­ри про­тив си­сте­ма – ка­зао је Ср­дан Го­лу­бо­вић.

Оца у фил­му је ма­е­страл­но од­и­грао глу­мац Го­ран Бог­дан, ко­ји је ре­као да је пре­за­до­во­љан фил­мом и са­рад­њом са Ср­да­ном, али да још увек има тре­му од то­га ка­ко ће пу­бли­ка ре­а­го­ва­ти.

– Ми­слим да су на­гра­де успех це­лог фил­ма. Ле­по је ра­ди­ти са Ср­да­ном, за­љу­био сам се у чо­ве­ка, баш смо се на­шли. Сре­ћан сам због по­бе­де кул­ту­ре и ве­ру­јем да мо­же­мо, ако ра­ди­мо до­бар по­сао, не­што про­ме­ни­ти – ре­као је Го­ран Бог­дан. – Ма­ли чо­век ап­со­лут­но мо­же и мо­ра про­ме­ни­ти ства­ри. Уну­тра­шња бор­ба је нај­ја­ча, мо­же пла­ни­не да по­ме­ра.

Глу­мац је ис­та­као да је сни­ма­ње фи­зич­ки би­ло из­у­зет­но на­пор­но и ис­цр­пљу­ју­ће, јер је због ове уло­ге мо­рао да смр­ша ско­ро 20 ки­ло­гра­ма, те да, за раз­ли­ку од Ср­да­на, ни­је имао кон­такт са Ђор­ђем, јер ни­је же­лео да упад­не у зам­ку ко­пи­ра­ња ње­го­вог ли­ка, али и због то­га што га је би­ло страх да се „не рас­пад­не”.

– Имао сам ве­ли­ку од­го­вор­ност игра­ју­ћи овај лик, а још је­дан бунт и оп­те­ре­ће­ње и због то­га што је мој при­ја­тељ по­кој­ни Гло­го­вац тре­ба­ло да глу­ми оца – ис­та­као је глу­мац и до­дао да је то, осим са­ме при­че, за ње­га би­ло до­дат­но бре­ме.

Го­ран Бог­дан је у из­ја­ви те ве­че­ри при­знао да има тре­му јер је, сни­ма­ју­ћи се­ри­ју „Ве­ре и за­ве­ре” три ме­се­ца жи­вео у Но­вом Са­ду. Ни­је крио да је пре­се­ћан јер је филм на­кон Бе­о­гра­да до­жи­вео сво­ју пре­ми­је­ру и у гра­ду у ко­ји се за­љу­био.

Уло­ге де­це по­ве­ре­не су Ај­ли Шан­тић и Му­ха­ре­му Хам­зи­ћу, ко­ји су пр­ви пут на фил­му, на­кон што су про­шли ка­стинг у ко­ме је уче­ство­ва­ло ви­ше од 250 де­це. Оста­ле уло­ге ту­ма­че Бо­рис Иса­ко­вић, На­да Шар­гин, Ми­ли­ца Ја­нев­ски, Ва­хид Џан­ко­виц, Јо­во Мак­сић, Ни­ко­ла Ра­ко­че­вић, Ми­лан Ма­рић и Љу­бо­мир Бан­до­вић. Сце­на­рио за филм пот­пи­су­ју Ср­дан Го­лу­бо­вић и Ог­њен Сви­ли­чић, а филм је ра­ђен у ко­о­про­дук­ци­ји шест зе­ма­ља: Ср­би­је, Фран­цу­ске, Не­мач­ке, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске и БИХ.

Вла­ди­мир Би­је­лић