Danijela Štajnfeld gošća poslednje večeri na Paliću
PALIĆ: Dokumentarni film "Zaceli me” („Hold me right”) rediteljke Danijele Štajnfeld premijerno je večeras prikazan u Srbiji na završnoj večeri Festivala evropskog filma Palić u bioskopu “Abazija”.
Nakon projekcije, autorka filma, poreklom iz Srbije, a koja danas živi u SAD, poklonila se publici, prijateljima i rođacima koji su prisustvovali premijeri, i kroz razgovor s Miroslavom Mogorovićem, programskim direktorom festivala, na čiji je poziv i došla u Srbiju, govorila o svom filmu.
Povodom dolaska u Srbiju na domaću premijeru filma, Danijela Štajnfeld je rekla:
"Jako se radujem zbog premijere filma baš na festivalu na Paliću, jer ovaj festival razume autorski film i posvećuje mnogo pažnje novim temama, nudeći nove perspektive i poglede publici. Ovo je za mene posebno emotivan trenutak jer je moj tata rođen u Subotici, moja baka je tu živela, i deo moje porodice još uvek tu živi. Ovde sam kao mala provela puno vremena i jako sam vezana za ovaj kraj. Srećna sam što je mnogo meni dragih ljudi videlo moj film, i raduje me što ću moći da čujem njihove utiske i da osetim njihovu podršku.“
Film "Zaceli me” prikazan je u okviru festivalske selekcije Novi evropski dokumentarci kao specijalna projekcija. Ovaj dokumentarni film govori o posledicama koje trpe žrtve seksualnog nasilja, i zasnovan je na intimnim svedočenjima osoba koje su preživele silovanje.
Danije Štajnfeld rekla je da je rad na filmu trajao tri godine i prošao je kroz vrlo kompleksne produkcijske izazove.
"Počelo je od ideje da snimim kratki film koji bi bio platforma za osobe koje su preživele silovanje. Želela sam da se izrazim kroz njihove glasove i priče. Razgovarala sam sa oko 100 ljudi, intervjuisala 40 žena i muškaraca žrtava silovanja, i odabrala nekoliko centralnih ličnih priča. Ostale priče čuju se u animiranim segmentima filma kao ''hor'', rekla je Štajnfeldova.
Navela je da je od početka imala jasnu viziju i da nije želela da intervjuiše stručnjake, poznate ličnosti, kao ni da govori o statistici, jer sve to, kako je istakla, "dehumanizuje iskustvo žrtava, koje je najvažnije čuti".
"Znala sam i da ne želim senzacionalizam, kao ni forenzičku analizu zločina, jer se u takvim narativima iz fokusa takođe gubi priča žrtve. U tom periodu radili smo bez većeg budžeta, sa studentima filma, volonterima i poznanicima, takozvanom ''štap i kanap'' metodom. Tek nakon snimanja i preslušavanja tih intervjua, silina svedočenja tih ljudi učinila je da dobijem energiju i odlučim da napravim veliki film - film koji ne osuđuje nikoga, film koji nije senzacionalistički, ljudski film koji se obraća gledaocima sa željom da i oni kroz iskustvo gledanja dožive i razumeju naše priče”, rekla je rediteljka.
U filmu „Zaceli me” Danijela Štajnfeld priliku da ispričaju svoju priču daje i počiniteljima, osuđenicima za seksualno nasilje i silovanja.
"Nakon intervjua sa žrtvama silovanja, odlučila sam da intervjuišem i seksualne prestupnike i silovatelje. Smatrala sam da je važno da se i njihov glas čuje, imajući u vidu da je u većini slučajeva reč o sasvim običnim ljudima, uzornim očevima ili muževima, članovima porodice i prijateljima, koji nisu monstrumi", rekla je rediteljka.
Navela je da je želela da oni sami objasne zbog čega rade to što rade, kao i da govore o posledicama sa kojima su se suočili nakon što su izvršili silovanje.
"Najteže je bilo pronaći počinitelje spremne da javno pričaju o tome. Ja sam u sebi pronašla empatiju za te ljude, i želela sam da se to vidi i na filmu. Za mene je to bio najvažniji momenat: u trenutku kad sam se suočila sa njima i počela otvoreno da razgovaram, počelo je i moje zaceljenje", rekla je autorka filma.
Danijela Štajnfeld snagu crpi iz empatije jer je i sama, kao mlada glumica u Srbiji, bila žrtva seksualnog nasilja.
"Nisam htela da u filmu govorim o svom iskustvu, jer nisam želela da s drugima delim svoju priču. Ali sam u jednom momentu shvatila da je lični ugao veoma bitan, posebno za gledaoce. Želela sam da im pojasnim da do zaceljenja dolazi onog trenutka kada se žrtva oslobodi i ispriča svoju priču bez straha. To je veoma teško, jer većina žrtava silovanja živi u strahu od silovatelja, osude društva i nerazumevanja okoline. Za mnoge žrtve zaceljenje počinje upravo u momentu kad se tog straha oslobode i progovore o svom iskustvu. Od tog trenutka moć je u njihovim rukama", rekla je Danijela Štajnfeld.
Dodala je da je film bio u završnoj fazi montaže kada je zahvaljujući savetu reditelja i prijatelja Daga Lajmana odlučila da ispriča svoju priču.
Ljutnja i strah odvraćaju od neophodnih razgovora o seksualnom nasilju, a film "Zaceli me” se fokusira i na edukativni aspekt radi boljeg razumevanja slobode izbora i pristanka, kao i zaštite ličnog integriteta tela.
"Kada sam razmišljala zbog čega pravim film, jedan od motiva je bio i taj što sam želela da ga pogledaju mladi, posebno mladi muškarci. Želela sam da im film ponudi neophodnu edukaciju kroz empatiju, da dopre do njih na nekom ljudskom nivou i objasni im da svaka osoba ima pravo da kaže ''ne'' i ''ne želim'' kad god ona to poželi. Kroz koncept video igre, koja je bliska muškom senzibilitetu, želela sam da objasnim suštinu - da je neophodna sistemska i kulturološka podrška žrtvama silovanja, koja ne postoji, jer su osobe najčešće ostavljene same sa svojim traumama, u mraku ili lavirintu, bez podrške i plana za budućnost", rekla je rediteljka.
Istakla je da joj je bilo važno i da film ukaže na jedan ozbiljan problem, a to je da većina silovatelja ne razume da nema prava na telo tuđe osobe, da ''ne'' znači ''ne'' i da svi imaju pravo da odluče kad im je nečega dosta.
"O tome bih želela da se više razgovara u školama, u medijima i u društvu. Senzacionalističko i tabloidno izveštavanje o mom filmu u Srbiji najbolje govore o tome gde se kao društvo nalazimo po pitanju razumevanja suštine ovih tema. Nadam se da ćemo nešto iz tog odnosa naučiti i ja želim da napravim korak napred na tom polju“, zaključila je Danije Štajnfeld u razgovoru s gledaocima na festivalu na Paliću.
Dvadesetsedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održava se od 12. do 18. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, u bioskopu "EuroCinema” i "Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu "Abazija” na Paliću.