Drugačijim pristupom do promocije muzeja i muzejskih predmeta
Želeći da napravi iskorak iz stereotipnog modela prezentacije predmeta koji se čuvaju u Muzeju Vojvodine, muzejski savetnik, etnolog Ljiljana Trifunović, kreirala je 2015. godine projekat koji podrazumeva odazak na teren, ili kako sama kaže, „odlazak kod publike“, kojoj uz pomoć digitalne tehnike (Ppt prezentacija) predstavlja eksponate koji potiču iz mesta koje odabere za prezentaciju.
Po njenim rečima, cilj projekta koji je nazvala „Muzejska priča“, jeste da se potpuno izmeni njen odnos prema muzeju, predmetu i kustosu, te da se stanovništvo neposredno upozna sa predmetima iz svog mesta, a koji se nalaze u Muzeju Vojvodine.
– Projekat je započet 2015. godine u selu Parage, u kom je naišao na veoma dobar prijem publike – objašnjava Ljiljana Trifunović, koja u Muzeju Vojvodine u okviru Etnološkog odeljenja vodi Zbirku „Tekstilno pokućstvo“. – Posle mirovanja od dve godine, projekat je nastavljen 2018. kada je održan četiri puta - u Begeču i Tovariševu, zatim u OŠ „Braća Novakov“ u Silbašu celom nastavničkom veću, i u OŠ „Vuk Karayić“ u Bačkoj Palanci, učenicima petog i šestog razreda. Sledeće godine publika u Muzeju Slovaka u Bačkom Petrovcu i u Novom Sadu u okviru manifestacije „Ono što imamo...“ imala je priliku da čuje i vidi šta s njihovog terena baštini naš muzej. Tokom 2020. godine muzejska priča ispričana je u Mošorinu i Srbobranu, a 2021. u Beloj Crkvi i Inđiji.
U junu ove godine projekat u nešto izmenjenom izdanju, tačnije prilagođen za đake, održan je u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Kroz šest časova, kojima su psisustvovali učenici prvog i trećeg razreda, Ljiljana je objašnjavala šta je muzejski predmet, kada on to postaje i šta se podrazumeva pod muzejskom dokumentacijom.
– Kroz „Muzejsku priču“ koristim priliku da publici pojasnim šta je muzej, šta je posao kustosa ili konzervatora, šta znači stalna postavka, kako se nabavljaju predmeti i druge informacije koje su širem auditorijumu zanimljive, kao što je poneki detalj sa terena. Posebna pažnja se posvećuje postojećim podacima o istorijatu predmeta, tehnici izrade, ko ga je izradio i koristio. Određeni istorijski podaci o porodici, tkalji ili vezilji se svakako dopune – kaže Ljiljana.
S obzirom na to da je u pitanju svojevrsna digitalna izložba, koja ne zahteva posebne uslove i izdatke, prezentacije su do sada održavane u raznim prostorima – bibliotekama, školskim učionicama, manjim salama i klubovima. Na svakoj prezentaciji bude između 10 i 30 posetilaca različite starosti, pola i obrazovanja.
Sledeću prezentaciju muzejskih predmeta Ljiljana će održati u Sremskim Karlovcima. U Ekološkom centru „Radulovački“ 14. oktobra od 18 sati ona će tamošnjem stanovništvu pričati o određenom broju od oko 50 predmeta iz Sremskih Karlovaca, koji su pohranjeni u Muzeju Vojvodine i raspoređeni u tri zbirke – privreda, zanati i stanovanje.
Na karlovačkoj prezentaciji biće reči, između ostalog, o izuzetnom primerku ormara iz 19. veka. Ormar je deo stalne postavke Muzeja Vojvodine od 1990. godine. Otkupljen od Jove Jovanovića 1954. godine, a potiče iz 1867.
Deo zbirke Muzeja Vojvodine iz Sremskih Karlovaca je i ćilim iz 1885. godine. Nastao je u Krčedinu, ali je udajom stigao u Sremske Karlovce kao deo devojačke spreme Kate Popović. Istkala ga je Kata, kao devojka sa 18 godina, klečanom i čunkanom tkačkom tehnikom, sa kudeljnom osnovom i vunenom potkom. Neobičnost ćilima je što je između krakova medaljona istkano po jedno srce, i to što je na jednoj polovini istkan ćirilični monogram tkalje „PK“. Ćilim je Muzej Vojvodine dospeo 1976. godine, tako što ga je prodao Slobodan Popović iz Sremskih Karlovaca.
Zorica Milosavljević
Foto: LJ. Trifunović