Dragan Stanić: Nova energija kapitalnih poduhvata Matice srpske

Slovom Njegovog preosveštenstva biće tako nastavljeno obeležavanje ovog velikog jubileja pod krovom naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije, koje je započelo time što je 27. januara, na Savindan, Srpskoj pravoslavnoj crkvi uručena Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture, i neće prestajati tokom cele 2019. zahvaljujući nizu programa čiji će cilj biti da ukažu na brojne spone koje neraskidivo vezuju istoriju srpske crkve, srpsku duhovnost i srpsku kulturu. 

Nekoliko dana pred Svečanu sednicu održana je, inače, i sednica Upravnog odbora Matice, na kojoj su sumirani lanjski rezultati i potvrđen plan aktivnosti u tekućoj godini. Po rečima predsednika MS prof. dr Dragana Stanića, 2018. je bila izuzetno uspešna, „godina stabilizacije i napretka”. Mnogi važni segmenti delatnosti Matice srpske finansijski su, naime, konačno stabilizovani, što je omogućilo da se realizacija niza započetih kapitalnih projekata nastavi sa novom snagom i energijom. Posledica toga je, kako je objasnio prof. Stanić, nesumnjivi napredak, koji se, s jedne strane, ogleda u brzini s kjojom se stizalo do željenih pomaka, a sa druge strane u pokretanju sasvim novih projekata. 

– Ilustracije radi, pokrenuli smo dva odbora Matice srpske, Krajiški i Kosovskometohijski, koji je već objavio i prve knjige, odnosno i praktični efekti njegovog rada već su vidljivi. Kada smo formirali taj odbor, jasno smo od samog početka deklarisali želju da to ne bude samo skup naučnika koji se bave problematikom Kosova i Metohije, nego da ga tvore ljudi koji će i praktično brinuti o razmeni kulturnih vrednosti koje nastaju i danas na KiM sa kulturnim centrima šireg srpskog prostora, da time omogućimo da one bude vidljive; i obrnuto, da to što se stvara diljem srpskog kulturnog prostora bude prisutno i na Kosmetu, koliko god je to moguće. Jednostavno, stalo nam je do toga da naši ljudi na KiM nemaju osećaj da su zaboravljeni, da niko o njima ne vodi računa, nego da njihovi predstavnici znaju da imaju adrese na koje se mogu obratiti, i da, na drugoj strani, ovdašnji kulturni delatnici odlaze na Kosmet mnogo slobodnije nego što su to do sada činili – kaže predsednik Matice srpske.    

U godini za nama Matica srpska je objavila i više od 30 knjiga, što je takođe izuzetan uspeh, budući da je u nekim prethodnim letima produkcija bila znatno manja. Paralelno s tim razvijana su i elektronska izdanja, pre svega časopisa, koju su pri tome i redovno izlazili, od Letopisa do svih naučnih pubikacija, zaključno sa dve nove na engleskom jeziku - „Literary links of Matica srpska” i „Synadža – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture”, čiji će se novi brojevi uskoro pojaviti. Svrha ovih novih časopisa jeste da se stranim čitaocima skrene pažnja na neke karakteristične vrednosti srpske književnosti i umetnosti, te važnih saznanja društvenih i humanističkih nauka.

Prošle godine je objavljena nova, četvrta knjiga Srpske enciklopedije (slovo G i deo slova D), a do kraja ove godine će biti autorski završen  peti tom Srpske enciklopedije, koji će obuhvatiti odrednice od sredine slova D, odnosno pojma demokratija, do kraja slova Đ. Radi se i Srpski biografski rečnik: prošle godine je izašao sedmi tom i u toku 2019. bi mogla da bude pripremljena nova knjiga, kao što se u ovoj godini očekuje i štampanje dvotomnog „Atlasa naselja Vojvodine – Bačka”, čime bi ovaj kapitalni poduhvat bio zaokružen. Paralelno s tim se pripremaju izdanja koja su naslonjena na građu prikupljenu u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, poput biografija Aleksandra Tišme i Boška Petrovića iz pera Radovana Popovića.

Biće nastavljeni i komparatistički projekti, gde se posmatra odnos srpske kulture sa drugim kulturama. U 2018. su izašli novi zbornici radova o češko-srpskim i rusko-srpskim književnim, kulturnim, pa i političkim relacijama, a veliki rezultati su ostvareni i u prezentaciji kulture Indije i u negovanju srpsko-indijskih veza. Tako je, na primer, Matica objavila putopisnu knjigu o Indiji kneza Božidara Karađorđevića, koju je priredio prof. dr Aleksandar Petrović, a takođe je izašao „Manuov zakonik”, jedno od temeljnih dela indijske kulture koje je sa sanskrita preveo prof. dr Svetislav Kostić. Precizirano je, takođe,  i održavanje skupa i izlaženje zbornika radova o francusko-srpskim odnosima (urednik prof. dr Jelena Novaković), kao i zbornik radova o uticaju orijentalne kulture na srpsku (urednik prof. dr Darko Tanasković).

Na Svečanoj sednici Zoranu Kostiću, pesniku iz Banjaluke, biće uručena Zmajeva nagrada Matice srpske za najbolju pesničku zbirku na srpskom jeziku objavljenu u prethodnoj godini. Kostić je nagrađen za zbirku “Pulskvamperfekta” u izdanju Književne zadruge Srpskog nacionalnog savjeta iz Podgorice, a odluku je većinom glasova doneo žiri u sastavu Jovan Delić (predsednik), Đorđe Despić, Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević i Đorđo Sladoje. Podsetimo, ovu najznačajniju pesničku nagradu i najdugovečinije aktuelno književno priznanje Matica srpska je ustanovila 1953. u spomen na pesnika Jovana Jovanovića Zmaja.

– Lane je izašlo drugo izdanje Rečnika srpskog jezika, a sada je u pripremi i njegova ijekavska verzija. U enciklopedistici i leksikografiji se sada radi mnogo ubrzanije nego do sada, pa je tako započela izrada višetomnog rečnika srpskog jezika koji bi obuhvatio najmanje 160.000 reči, a u toku je i izrada istorijskog rečnika srpskog jezika od 12. do 18. veka, rukovodilac je akademik Jasmina Grković Mejyor. Među tim kapitalnim izdanjima je i „Sintaksa složene rečenice u srpskom jeziku”, u kojoj je opisan deo gramatičkog sistema našeg jezika, a glavni urednik ove monografije je akademik Predrag Piper, te knjiga prof. dr Rajne Dragićević „Srpska leksika u prošlosti i danas” koja prikazuje razvoj leksičkog sistema. U maju je, inače, planirano i održavanje skupa sa velikim brojem učesnika posvećenog srpskom kulturnom prostoru. Cilj neće biti insistiranje na nekim novim naučnim saznanjima, već više sagledavanje kako danas funkcioniše celina tog prostora, koje su njegove vrednosti, ali i koji su tačno problemi, i da se podstakne njihovo rešavanje. Suština je u tome da se ukaže na svu pogubnost deoba i raskrajanja celine srpske kulture.    

M. Stajić