Драган Станић: Нова енергија капиталних подухвата Матице српске
Поводом 193. годишњице оснивања Матице српске сутра, 16. фебруара, биће одржана традиционална Свечана седница, на којој ће о осам векова Српске архиепископије, од времена аутокефалије коју је издејствовао Свети Сава 1219. године до наших дана, беседити владика бачки Иринеј.
Словом Његовог преосвештенства биће тако настављено обележавање овог великог јубилеја под кровом наше најстарије књижевне, културне и научне институције, које је започело тиме што је 27. јануара, на Савиндан, Српској православној цркви уручена Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе, и неће престајати током целе 2019. захваљујући низу програма чији ће циљ бити да укажу на бројне споне које нераскидиво везују историју српске цркве, српску духовност и српску културу.
Неколико дана пред Свечану седницу одржана је, иначе, и седница Управног одбора Матице, на којој су сумирани лањски резултати и потврђен план активности у текућој години. По речима председника МС проф. др Драгана Станића, 2018. је била изузетно успешна, „година стабилизације и напретка”. Многи важни сегменти делатности Матице српске финансијски су, наиме, коначно стабилизовани, што је омогућило да се реализација низа започетих капиталних пројеката настави са новом снагом и енергијом. Последица тога је, како је објаснио проф. Станић, несумњиви напредак, који се, с једне стране, огледа у брзини с кјојом се стизало до жељених помака, а са друге стране у покретању сасвим нових пројеката.
– Илустрације ради, покренули смо два одбора Матице српске, Крајишки и Косовскометохијски, који је већ објавио и прве књиге, односно и практични ефекти његовог рада већ су видљиви. Када смо формирали тај одбор, јасно смо од самог почетка декларисали жељу да то не буде само скуп научника који се баве проблематиком Косова и Метохије, него да га творе људи који ће и практично бринути о размени културних вредности које настају и данас на КиМ са културним центрима ширег српског простора, да тиме омогућимо да оне буде видљиве; и обрнуто, да то што се ствара диљем српског културног простора буде присутно и на Космету, колико год је то могуће. Једноставно, стало нам је до тога да наши људи на КиМ немају осећај да су заборављени, да нико о њима не води рачуна, него да њихови представници знају да имају адресе на које се могу обратити, и да, на другој страни, овдашњи културни делатници одлазе на Космет много слободније него што су то до сада чинили – каже председник Матице српске.
У години за нама Матица српска је објавила и више од 30 књига, што је такође изузетан успех, будући да је у неким prеthodnim летима продукција била знатно мања. Паралелно с тим развијана су и електронска издања, пре свега часописа, коју су при томе и редовно излазили, од Летописа до свих научних пубикација, закључно са две нове на енглеском језику - „Litеrary линкс оф Матица српска” и „Synadža – Матица српска Интернатионал Јоурнал фор Социал Сциенцес, Артс анд Цултуре”, чији ће се нови бројеви ускоро појавити. Сврха ових нових часописа јесте да се страним читаоцима скрене пажња на неке карактеристичне вредности српске књижевности и уметности, те важних сазнања друштвених и хуманистичких наука.
Прошле године је објављена нова, четврта књига Српске енциклопедије (слово Г и део слова Д), а до краја ове године ће бити ауторски завршен пети том Српске енциклопедије, који ће обухватити одреднице од средине слова Д, односно појма демократија, до краја слова Ђ. Ради се и Српски биографски речник: прошле године је изашао седми том и у току 2019. би могла да буде припремљена нова књига, као што се у овој години очекује и штампање двотомног „Атласа насеља Војводине – Бачка”, чиме би овај капитални подухват био заокружен. Паралелно с тим се припремају издања која су наслоњена на грађу прикупљену у Рукописном одељењу Матице српске, попут биографија Александра Тишме и Бошка Петровића из пера Радована Поповића.
Биће настављени и компаратистички пројекти, где се посматра однос српске културе са другим културама. У 2018. су изашли нови зборници радова о чешко-српским и руско-српским књижевним, културним, па и политичким релацијама, а велики резултати су остварени и у презентацији културе Индије и у неговању српско-индијских веза. Тако је, на пример, Матица објавила путописну књигу о Индији кнеза Божидара Карађорђевића, коју је приредио проф. др Александар Петровић, а такође је изашао „Мануов законик”, једно од темељних дела индијске културе које је са санскрита превео проф. др Светислав Костић. Прецизирано је, такође, и одржавање скупа и излажење зборника радова о француско-српским односима (уредник проф. др Јелена Новаковић), као и зборник радова о утицају оријенталне културе на српску (уредник проф. др Дарко Танасковић).
На Свечаној седници Зорану Костићу, песнику из Бањалуке, биће уручена Змајева награда Матице српске за најбољу песничку збирку на српском језику објављену у prеthodnoj години. Костић је награђен за збирку “Пулсквамперфекта” у издању Књижевне задруге Српског националног савјета из Подгорице, а одлуку је већином гласова донео жири у саставу Јован Делић (председник), Ђорђе Деспић, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић и Ђорђо Сладоје. Подсетимо, ову најзначајнију песничку награду и најдуговечиније актуелно књижевно признање Матица српска је установила 1953. у спомен на песника Јована Јовановића Змаја.
– Лане је изашло друго издање Речника српског језика, а сада је у припреми и његова ијекавска верзија. У енциклопедистици и лексикографији се сада ради много убрзаније него до сада, па је тако започела израда вишетомног речника српског језика који би обухватио најмање 160.000 речи, а у току је и израда историјског речника српског језика од 12. до 18. века, руководилац је академик Јасмина Грковић Mеjyor. Међу тим капиталним издањима је и „Синтакса сложене реченице у српском језику”, у којој је описан део граматичког система нашег језика, а главни уредник ове монографије је академик Предраг Пипер, те књига проф. др Рајне Драгићевић „Српска лексика у прошлости и данас” која приказује развој лексичког система. У мају је, иначе, планирано и одржавање скупа са великим бројем учесника посвећеног српском културном простору. Циљ неће бити инсистирање на неким новим научним сазнањима, већ више сагледавање како данас функционише целина тог простора, које су његове вредности, али и који су тачно проблеми, и да се подстакне њихово решавање. Суштина је у томе да се укаже на сву погубност деоба и раскрајања целине српске културе.
М. Стајић