Matica srpska: Izlazi treći tom Srpske enciklopedije

Knjiga će imati 950 strana a obuhvatiće celo slovo „G“ i deo slova „D“ zaključno sa odrednicom „demografija“. U isto vreme privodi se kraju priprema sedmog toma Srpskog biografskog rečnika, pa će već sredinom 2018. ovo izuzetno značajno delo biti pripremljeno za štampu i potom odštampano.

“O problemima s kojima se suočavala Matica srpska kada je reč o ovim projektima od kapitalne važnosti za srpsku kulturu imao sam priliku da razgovaram i sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem. On je bio veoma odlučan u tome da pomogne našu enciklopedijsko-leksikografsku delatnost, pa mu na tom gestu, koji je realizovan na samom kraju prošle godine, veliko hvala u ime ogromne ekipe rukovodilaca i saradnika na ovim poslovima”, otkriva u razgovoru za „Dnevnik“ predsednik najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije prof. dr Dragan Stanić.” Koraci koji su potom preduzeti razrešili su nas mnogih briga, pa ćemo moći ne samo da finalizujemo izdanja koja su u pripremi, nego i da konačno normalizujemo dalji rad i na Srpskoj enciklopediji i nekim drugim kapitalnim projektima u ovoj oblasti. Država tako najzad u punom kapacitetu staje iza strateški važnih oblika delatnosti kao što su enciklopedistika i leksikografija.”

Na tom fonu prof. Stanić najavljuje za 2018. i snažan početak rada na višetomnom Rečniku srpskoga jezika, koji je dugo tapkao u mestu. Matica, podsetimo, ima jednotomni rečnik sa preko 80.000 reči, dok se na drugoj strani, pod okriljem Instituta za srpski jezik SANU, izvodi kapitalni mnogotomni rečnik, ali će se na njemu raditi bar još nekoliko decenija. U tim okvirima je odavno već iskazana potreba za rečnikom srednjeg formata, koji bi obuhvatio oko 200.000 reči, a taj posao je na sebe sada preuzeo tim koji vodi prof. dr Rajna Dragičević, naš vodeći leksikograf srednje generacije koja ovaj zahtevni posao treba da iznese na svojim plećima.

“U nastupajućoj godini očekujemo i značajne rezultate kada je u pitanju izrada Leksikona pisaca srpske književnosti. Reč je o projektu koji odavno postoji, s tim što je on ranije bio postavljen šire, a u fokusu je imao sve pisce sa prostora bivše Jugoslavije, ali kako u drugim republikama nije iskazan interes da se taj posao očuva i nastavi, te kako mi treba prvenstveno da vodimo računa o svojim poslovima, fokusirali smo se na pisce srpske književnosti i projekat vratili na početna slova azbuke. U toku 2018. očekujemo da bi tim koji vodi prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović mogao autorski završiti prvi tom, koji bismo u tom slučaju odštampali u prvoj polovini 2019. godine. U godini pred nama pod krovom Matice biće nastavljen i rad na istorijskim rečnicima srpskog jezika. Lane je pod rukovodstvom dr Isidore Bjelaković objavljena ogledna sveska slavenosrpskog rečnika, a ove godine se očekuju prvi iskoraci na planu izrade rečnika starosrpskog jezika: taj tim vodi akademik Jasmina Grković Mejyor, a njeni planovi u vezi sa objavljivanjem građe i korpusa ovog rečnika su vrlo opsežni i krajnje dragoceni ukoliko želimo da upoznamo ranije epohe u razvoju srpskog narodnog jezika. “

U ovoj, 2018. godini biće objavljena i završna knjiga Atlasa naselja Vojvodine, posvećena Bačkoj, i time će ovaj jedinstveni poduhvat, pod rukovodstvom prof. dr Slobodana Ćurčića, biti priveden kraju, iskazujući veliko bogatstvo sabranih činjenica. Istovremeno, pokrećemo i sasvim novi, kapitalni projekat: Nacionalni atlas Srbije. Narednih meseci iz štampe izlaze i publikacije koje su jako dugo planirane, ali su se praktično tek sada stekli uslovi za njihovu realizuju. Radi se o dvama časopisima na engleskom jeziku: jedan je Časopis za srpsku književnost i kulturu, a drugi Časopis za društvene i humanističke nauke. Reč je o periodici prevashodno namenjenoj stranoj čitalačkoj publici, kojoj bi trebalo pomoći da bolje sagleda svekoliko šarenilo i bogatstvo srpske književnosti i kulture, kao i da dobije jasnije predstave o društvenom i humanističkom ambijentu u kojem živimo, kao i o naukama koje taj ambijent izučavaju. Časopisi će ubuduće izlaziti jednom godišnje i, osim „na papiru“, biće dostupni i u elektronskom formatu. Veoma brzo izaći će i prvi broj publikacije namenjene saradnji Matice srpske sa centrima književnosti iz drugih država i kultura, a ovoga puta je u središtu pažnje poezija koja nastaje u Novom Sadu i Vojvodini, s jedne, te Temišvaru i Banatu, s druge, rumunske strane. Sve ovo će u velikoj meri poboljšati ponudu našeg grada u okviru programa Evropske prestonice kulture u 2021. godini.

"Od izuzetnog je značaja što smo u prošloj godini uspeli, nakon prilično stresnog perioda, da potpuno stabilizujemo izlaženje Letopisa Matice srpske. Zahvaljujući ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću posle skoro tri godine velike neizvesnosti, sudbina najstarijeg književnog časopisa na svetu koji u kontinuitetu izlazi od 1824. više se ne dovodi u pitanje. I ne samo to, već Letopis široko razvija polje svojih aktivnosti, pa je tako u njegovoj organizaciji održan okrugli sto „Imaju li intelektualci budućnost?“, koji je okupio proučavaoce književnosti, sociologe, istoričare, politikologe iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, a izlaganja sa tog skupa publikovana su u julsko-avgustovskoj svesci. Tim tragom nastavljamo i u 2018."

Neće biti novog Pravopisa

„U dogledno vreme mislim da neće biti pisanja novog Pravopisa srpskog jezika – kaže prof. Stanić. – Pravopis je živa materija i mislim da je dovoljno samo regulisati neke pojedinosti i izvesna rešenja koji se javljaju kao otvoreni problemi. Tu je jako važno da stručna i šira javnost iskažu svoja mišljenja u vezi sa određenim segmentima naše pravopisne prakse, a onda će tim tragom pravopisni tim Matice srpske već na to reagovati. Naš tim ne nastupa sa pozicije nekoga ko misli da treba da postavlja nekakve nove norme, nego naprotiv, on samo reguliše nešto što je na određeni način već u praksi ustaljeno, pa samo nastoji da tu praksu prevede u neko normativno stanje. Zato nema potrebe da se Pravopis iznova ispisuje.”

Predsednik Matice srpske kaže da je jedan od prioritetnih zadataka u narednom periodu nastavak digitalizacije, kako starih brojeva Letopisa i svih naučnih zbornika, odnosno časopisa koje Matica izdaje, tako i dragocenih dokumenata pohranjenih u Rukopisnom odeljenju MS. Inače, u planu za sledeću godinu je i objavljivanje knjige o srpskoj sintaksi, koji je priredio tim na čelu sa akademikom Predragom Piperom, kao i obimna studija prof. dr Rajne Dragićević o problemima naše leksikologije i leksikografije. 

“ U ovoj nam je godini pun pogodak bilo objavljivanje Spomenice Čedomiru Popovu, u kojoj je dvadesetak autora pisalo što o njemu, što o temama za koje je on bio vezan i o kojima je pisao. Tu je i knjiga njegovih intervjua Istorija na delu (priredila dr Jelena Popov), a u njoj možemo videti kakvih je razmera bio um ovog velikog istoričara, kuda se on sve kretao, kao i o čemu je govorio kao javna ličnost. U prvim mesecima sledeće godine će izaći iz štampe i knjiga govora i obraćanja prof. dr Božidara Kovačeka, još jednog prethodnog predsednika Matice srpske, dok je na polju dokumentarne književnosti od izuzetnog značaja bilo objavljivanje spisa takođe nekadašnjih predsednika Matice srpske: autobiografskih spisa Vase Stajića, koje je priredila Zorica Hadžić, memoarskih tekstova dr Milana Petrovića, koje je pripredila Biljana Šimunović Bešlin (zajedno sa Gradskom bibliotekom Novog Sada), kao i biografija nekadašnjeg predsednika Matice srpske akademika Mladena Leskovca, koju je napisao Radovan Popović. Popovićeva biografija Boška Petrovića već čeka na objavljivanje. Na taj način Matica se bar malo odužila svojim ranijim, zaslužnim pregaocima.”

M. Stajić