Za zloupotrebu nanogice - povratak u zatvor

Žabac je, kako je saopšteno, napuštao kućni pritvor i bez prethodnog odobrenja. On je iza rešetaka Okružnog zatvora na novosadskoj Klisi bio više meseci nakon što je uhapšen i osumnjičen za nanošenje teških povreda sa smrtnim ishodom građevinskom investitoru Spasoju Miličeviću.

Alternativna sankcija nošenja nanogice u našem pravosudnom sistemu postoji od 2011. godine. Od tada je „privilegiju” da kaznu služi u sopstvenoj kući, osim poznatih „nanogičara” – Svetlane Cece Ražnatović ili Marka Miškovića, imalo još oko 2.000 osuđenika

Kućni zatvori mogu biti s elektronskim nadzorom i bez njega, a isto važi i za pritvore, rekla je ranije za za „Dnevnik” poverenica Ministarstva pravde za alternativne sankcije Marija Krsmanović.

Dodala je da je u Novom Sadu za takvo kažnjavanje u novembru prošle godine bilo pedesetak okrivljenih s elektronskim nadzorom i otprilike toliko bez njega.

Inače, kućni zatvor može trajati maksimalno godinu, dok za pritvore ne postoje ograničenja.  

Marija Krsmanović kaže da se suštinski alternativne sankcije sprovode nad ljudima za koje sud utvrdi da je mogućnost da izvrše neko novo krivično delo dosta mala i da nisu znatno rizični za društvo, ili po svoju porodicu, te im se zbog toga određuju takve sankcije. Teži se tome da oni ne odlaze u klasični zatvor, već da izdržaju kaznu u svom okruženju, da ne bi bili izdvojeni iz društvene zajednice jer tako nešto samo po sebi može nositi dosta velike rizike.

Najčešće se radi o nehatnim krivičnim delima i o prvoprestupnicima, o mladim ljudima ili o onima u zrelim godinama, kojima je to krivično delo izolovani slučaj u životu.

Na primer, reč je o delima počinjenim u saobraćaju, ali ima i onih, posebno kod mlade populacije, kao što je posedovanje manjih količina narkotika namenjenih za ličnu upotrebu, ipak ne i za njihovu prodaja, krađe i ponekad, razbojništava, kaže Marija Krsmanović.

Mi, dodaje naša sagovornica, veoma vodimo računa o tome da otklonimo sve uzroke zbog kojih su oni zgrešili kad su prekršili zakon.

Ako je, na primer, reč o mladoj osobi okrivljenoj zbog narkotika, primarni cilj nam je da je osnažimo i uputimo na izlečenje i da kontrolišemo apstinenciju, zato što se trudimo da ustanovimo koji su uzroci koji dovode do izvršenja dela i da ih otklonimo, poručuje Krsmanović.

Kako naglašava, poverenici obilaze okrivljene i pričaju s njima. Najčešće se sprovodi neko lečenje, bilo da je reč o zvaničnoj, klasičnoj, medicini u domovima zdravlja ili bolnicama, ili se radi o terapijskim zajednicama.

Po zakonu, ti ljudi imaju potpunu zabranu kretanja, izuzimajući dva sata dnevno, između 13 i 17 sati koje sami odaberu. Ta dva sata su mahom namenjena za šetnju, ali zapravo za obavljanje bitnih obaveza kao što je odlazak u radnju, kod lekara, u krajnjoj liniji – za boravak na svežem vazduhu.

Onima koji su zaposleni može biti odobreno i da u vreme izdržavanja kazne rade – to je veoma važno u prevenciji recidiva i vraćanja izvršenju krivičnih dela jer je omogućeno da zadrže posao i prihode. U tom periodu se odobravaju i lečenja, kao i terapije zbog bolesti zavisnosti, pristup državnim organima...

Ukoliko neko zloupuotrebi ta prava, na primer udalji se, zakon je propisao da izlazak koji je duži od 12 sati ili dva kraća izlaska, mogu dovesti do opoziva takve kazne. Valja napomenuti da su u pritvoru s elektronskim nadzorom i bez njega, pravila znatno oštrija, kao i da su okrivljeni pod potpunom nadležnošću suda. U tim slučajevima, Kancelarija samo obavlja tehničku kontrolu i ne daje dozvole za izlazak jer je za to nadležan postupajući sudija u tom predmetu i on može da im dozvoli šetnju ili izlazak na vazduh. Odnosno, sudija je potpuno uključen u izvršenje te mere, dodala je Marija Krsmanović.

Ako kaznu služe u stanu, frekvencija kretanja je do ulaznih vrata, a ako su u kući, mogu da izađu do nekoliko koraka ispred vrata. Onog trenutka kada prekorače dozvoljeni krug, stiže obaveštenje. Dolaze i poruke – izašao u vreme zabrane, vratio se, nije se vratio. Ako je pokušao da obuje čarapu ispod nanogice, što je zabranjeno, poruka glasi „odsustvo tela”, ako je pokušavao da je skine – „oštećenje kaiša”, objašnjavaju upućeni.

Postoji i kućni zatvor bez elektronskog nadzora. Uslov je da imaju kućni telefon, a uglavnom su u pitanju nepokretni i invalidi. Poverenici te osuđenike češće obilaze i pozivaju telefonom.

M. Vujačić

M. Bozokin