Za izbegavanje suda kazna od 100.000 dinara ili privođenje

Ukoliko svedok u krivičnom postupku koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja udalji s mesta gde treba da bude ispitan, organ postupka može narediti da bude prinudno doveden, a sud ga može i kazniti novčano do 100.000 dinara. Ako pak svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice, bez zakonskog razloga odbije da svedoči, sud ga može kazniti novčano do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može ga još jednom kazniti istom kaznom.

U parničnom postupku neodazivanje se kažnjava sumom do 30.000 dinara, dok u oba slučaja sud ima pravo da naredi da se svedok privede.

Visina kazne zavisi od odluke sudije, kome je takođe ostavljena mogućnost da izrečenu novčanu kaznu, ukoliko se svedok pojavi na sledećem ročištu, povuče, što se najčešće i događa. Novčana kazna neće biti veća ukoliko se svedok nije pojavio da svedoči o nekom težem krivičnom delu u odnosu na svedoka koji je izostao da svedoči o nekom blažem delu.

U praksi se svedoku toleriše da jednom ne dođe na ročište bez ikakvog opravdanja. Ako se drugi put ne pojavi bez opravdanja, a pri tome mu je poziv uredno uručen, uglavnom se šalje privođenje ili novčana kazna. Ipak, češće se dešava da se pribegne privođenju svedoka jer je cilj da se obezbedi svedok za sledeće ročište.

Osim što su vešti u izbegavanju pojavljivanja pred sudom kao tužena strana, građani sve češće izbegavaju da se pojave u sudskoj klupi i kao svedoci. Tu je u velikoj meri u pitanju građanska neodgovornost.

Neretko se dešava da građani izbegavaju da svedoče iz psiholoških razloga jer bilo kakav susret sa sudom doživljavaju kao neprijatnost, a ne građansku dužnost, smatraju stručnjaci.

Takvo ponašanje građana veoma utiče na samu dužinu sudskog postupka.

Onim građanima koji izbegavaju pozive prekršajnog suda preti opasnost da pri napuštanju zemlje ne samo budu vraćeni već i da budu, o svom trošku, sprovedeni u sud u mestu u kojem se vodi postupak protiv njih. Naime, na svakom pozivu prekršajnog suda nalazi se i upozorenje da će se, u slučaju neodazivanja, postupiti po članu 189a Zakona o prekršajima. To znači da je sud u obavezi da, posle drugog neodazivanja, raspiše naredbu za dovođenje okrivljenog. Ta naredba dostavlja se policiji, a ukoliko ona iz više puta ne uspe da pronađe okrivljenog, sud može raspisati opštu naredbu.

Građanima koji se nisu odazvali na sudski poziv, a svoj nedolazak nisu opravdali, a krenuli su nekud van granica Srbije, može se desiti da na graničnom prelazu budu uhapšeni i sprovedeni direktno kod sudije na saslušanje. To znači da su u opasnosti da budu vraćeni s, recimo, srpsko-makedonske granice, ukoliko su krenuli u Grčku na odmor.

Izdavanje opšte naredbe za dovođenje sud može narediti ako je okrivljeni protiv koga je pokrenut prekršajni postupak u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju na to da očigledno izbegava dovođenje po izdatoj naredbi suda za dovođenje koja nije izvršena zbog postojanja pomenutih okolnosti. Opštu naredbu za dovođenje sud dostavlja organima policije radi raspisivanja potrage, koju raspisuje organ policije nadležan po mestu suda pred kojim se vodi prekršajni postupak. Ako se pronađeno lice po izdatoj opštoj naredbi za dovođenje ne može odmah privesti u sud, ovlašćeni policijski službenik može, shodno odredbama člana 190, stav 3 tog zakona, okrivljenog zadržati najduže 24 časa od časa kada je pronađen.

Sud koji je naredio izdavanje opšte naredbe za dovođenje dužan je da je odmah povuče kad se traženo lice pronađe ili kad nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka ili izvršenja prekršajnih sankcija ili drugi razlozi zbog kojih potraga nije više potrebna.

Takođe, prilikom saobraćajne kontrole u ma kojem delu Srbije, osoba može biti privedena u sud u kojem se vodi postupak ili sprovodi izvršenje.       

D. Nikolić