Tužilaštvo traži po 40 godina zatvora zbog ubistva Ćuruvije

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i pripadnik toga centra Ratko Romić, kao i Miroslav Kurak kome se zbog bekstva sudi u odsustvu.

U završnoj reči,  zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić  naveo je da smatra da su izvedenim dokazima potvrđeni  navodi optužnice protiv   nekadašnjeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, bivšeg načelnika beogradskog Centra DB-a Milana Radonjića, tadašnjeg pripadnika rezervnog sastava DB-a Miroslava Kuraka i Ratka Romića ,  bivšeg glavnog inspektora Druge uprave RDB-a.   

U optužnici se navodi da su  Ćuruviju, 11. aprila 1999.   dok se s   Brankom Prpom vraćao  iz šetnje ,  u haustoru zgrade u kojoj je stanovao, napali s leđa  Kurak i Romić, da ga je Kurak ubio hicima iz „škorpiona“, a da je  Romić drškom pištolja udario  u glavu Prpu,  sprečivši  da se okrene“. Tužilaštvo tereti Radomira Markovića  da je „sačinio plan ubistva i  predočio ga  Milanu Radonjiću, a da je on sa  Romićem i Kurakom  postigao dogovor o izvršenju i pružio im logistiku, tako što je naložio da se prema Ćuruviji primeni mera tajnog praćenja s obrazloženjem da se nadziru njegovi  bezbednosno interesantni kontakti“.

Optužba tereti okrivljene da su   delovali „kao organizovana  kriminalna  grupa“ a zastupa tezu da je Ćuruvija ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga ".

Zamenik specijalnog tužioca   je  nakon analize dokaza na koje se pozvao u  zaključcima o „dokaznosti optužbi“,   odbacio odbranu  okrivljenih,kao „sračunatu na izbegavanje krivice“,  navodeći da negiraju optužbe i tvrde da nemaju nikakve veze s ovim krivičnim delom i da su meru tajnog nadzora bezbednosno interesantnih kontakta primenjivali striktno po zakonu u svrhu prikupljanja informacija, bez ikakvih zloupotreba. 

Tužilac je istakao, pored ostalog, da je  o načinu  sprovođenja mere tajnog praćenja ispitan  veliki broj svedoka nekadašnjih pripadnika DB-a, i da većina svedočenja upućuju na to da  je u slučaju Ćuruvije bilo atipično praćenje.

U  analizi dokaza, pored ostalog, su citirani  iskazi svedoka koji su govorili o tome da je  „nekoliko dana u aprilu 1999.godine,  veliki broj operativaca Devetog odeljenja DB-a, pratilo Ćuruviju 24 časa i da je o svakoj promeni  morao da se obavesti načelnik“ , odnosno, da je „ Radonjić bio obaveštavan o kretanju Ćuruvije i šta radi“. 

  Ističući podatak da je  mera praćenja  prekinuta  11. aprila, po  Radonjićevoj  naredbi, zamenik  tužioca  je rekao da  su preko radio veze to mogli da čuju  Kurak i Romić, te da  smatra da je „pratnja prekinuta da se Kuraku i Romiću omogući da ubiju Ćuruviju“.

„Nekoliko minuta nakon što je pratnja prekinuta, Ćuruvija je ubijen. Ako se pažljivo analizira  vidi se da je zloupotrebljeno izveštavanje aparata Devetog odeljenja“, smatra zastupnik optužnice.  

 U argumentaciji navoda optužbe  da je „ automobil  'beli golf'  koji je u DB-u dužio Ratko Romić,  korišćen u izvršenju krivičnog dela“, u završnoj reči je navedeno da se to potvrđuje  „na osnovu ranijih iskaza pojedinih svedoka da su primetili beli golf blizu mesta zločina“ kao i druguh saznanja.

Iskaz  Branke Prpe, koja je prilikom napada zadobila   udarac drškom pištolja u predelu temena i rasekotinu  koja je krvarila,  optužba smatra  „nepouzdanom zbog zbog situacije u kojoj se našla“, pa tako i  njen opis ubice koji odudara  od izgleda  optuženog  Miroslava Kuraka, a u policiji je jednom prilikom ukazala na sada pokojnog Luku Pejovića. Kako je navedeno „njeno zapažanje nije verodostojno, zbog njenog straha za život“.

Tezu optužbe, tužilac je u završnoj reči potkrepio i  predočavanjem iskaza svedoka  Milorada Ulemeka Legije,  Miloša  i  Aleksandra Simovića , kao i  Dejana Milenkovića  Bagzija. 

Predlažući maksimalne kazne za četvoricu okrivljenih, tužilac je     naglasio  da je  Slavko Ćuruvija bio  istaknuti  novinar i građanin i  da je ovim zločinom ugrožena sloboda novinarske profesije.    Istakanuto  je da  je Ćuruvija ubijen   na Uskrs, u vreme NATO bombardovanja Srbije i da  način na koji je ubijen pokazuje bezobzirnost.   

"Okrivljeni su bili najviši državni funkcioneri, čija je dužnost da štite ustavni poredak", naveo je zamenik tužioca.    

Nakon tužilaštva, završnu reč je dao punomoćnik porodice Slavka Ćuruvije, advokat Slobodan Ružića, a sutra se očekuje da izlaganje završne reči odbrane, odnosno branilaca optuženih.Ružić je ocenio da iza ubistva novinara stoji Slobodan Milošević.

"Nalogodavac je bio Slobodan Milošević, a podstrekač ili pomagač je bila njegova supruga", rekao je Ružić.ada svioje završne reči daju i optuženi, sud će zakazati objavljivanje prvostepene presude.Tokom višegodišenjeg dokaznog postuka u ovom procesu ispitano je preko 100 svedoka.

Nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek je ključni svedok u ovom postupku, jer je nakon njegovog svedočenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, u januaru 2013. godine pokrenuta zvanična istraga, kada su uhapšeni Radonjić i Romić.Ulemek međum nije želeo da svedoči pred sudom, a kao razlog je naveo strah za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice.

On u najčuvanjijem zatvoru u zemlji zvanom "Alkatraz" služi kaznu od 40 godina zatvora na koju je osuđen zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića, zatim za dela koja je počinio kao pripadnik "zemunskog klana", zbog ubistva Ivana Stambolića i zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali. 

Radomir Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.Milan Radonjić i Ratko Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.

Radonjić i Marković se terete za podstekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa".

J.J. i agencije