SLUČAJ ĆURUVIJA Tužilaštvo nastavlja izlaganje završne reči

Na ročištu održanom prošlog  meseca, postupajući zamenik specijalnog tužioca Milenko Mandić  je u prvom delu završne reči, izneo mišljenje da   su dokazima „potvrđeni navodi“ Tužilaštva protiv  optuženih, Radomira Markovića, koji je 1999. godine bio  načelnik RDB-a,  Milana Radonjića, tadašnjeg načelnika beogradskog centra DB-a, Ratka Romića, glavnog inspektora Druge uprave RDB-a,  i Miroslava Kuraka,  bivšeg pripadnika rezervnog sastava RDB-a,   da  su kao „organizovana kriminalna grupa,  organizovali i izvršili ubistvo Ćuruvije, po nalogu iz vrha vlasti“.  Tužilaštvo, kako je navedeno, smatra da   se Ćuruvija našao na udaru  vlasti jer je    urušavao njene pozicije svojim  oštrim kritičkim pisanjem koje je išlo u prilog opozicionim političkim snagama.

Tužilac je rekao da je Ćuruvija  zbog svojih  izrazito kritičkih  napisa o tadašnjoj  vlasti došao u sukob sa šefom  države   Slobodanom  Miloševićem i njegovom suprugom  Mirjanom Marković, a u zvršnoj reči je  pročitao i značajan deo  otvorenog pisma vlasti  koje su  Ćuruvija i Aleksandar  Tijanić  objavili u nedeljniku „Eropljanin“ pod naslovom  „Šta je sledeće Miloševiću?“ .

Zamenik specijalnog tužioca   je napomenuo da su se  „Dnevni telegraf“   „Evropljanin“,  novine  u vlasništvu Slavka Ćuruvije, našle pod udarom drakonskih novčanih  kazni  po tadašnjem Zakonu o informisanju iz 1998.godine . Takođe, u završnoj reči je navedeno da  je u vreme NATO bombardovanja Srbije, DB primenjivao meru  prisluškivanja i praćenja prema Ćuruviji , u  dužem periodu . Nasuprot tvrdnjama odbrane da je mera nadzora komunikacija  prema Ćuruviji  obnovljena u aprilu mesecu 1999. godine, , zbog njegovih bezbednosno interesantnih kontakata , Tužilaštvo je navelo  da  smatra da je intenzivno  danonoćno praćenje Ćuruvije u tom periodu bilo u „svrhu priprema za njegovo ubistvo“. 

 U završnoj reči je  napomenuto  da je Ćuruvija   ubijen  ubrzo nakon  što je prekinuto njegovo  praćenje 11. aprila 1999. godine.  Tužilac je podsetio i da je Ćuruvija prethodno bio izložen blaćenju u delu medija i  etiketiran  kao „izdajnik“.

Marinkov : I dalje nejasno po kom osnovu je podneta optužnica protiv Markovića i ostalih 

Advokat Vladimir Marinkov, branilac optuženog Radomira Markovića,  kaže da se „ono što je dosad tužilac izneo  u  završnoj reči, generalno uopšte nije ticalo samog predmeta“.

 

 „On je govorio o životu Slavka Ćuruvije, govorio je o tome kako je funkcionisla Državna bezbednost u to vreme , prepričao je nekoliko delova iskaza pojedinih svedoka, ali mi i dalje nismo došli do toga da vidimo  po kom osnovu je tužilac uopšte podneo optužnicu protiv ovih ljudi, pošto i dalje ništa konkretno nije rekao, niti je došao do toga da nam ukaže kojim je to dokazima koje je on predložio u ovom postupku dokazano da su oni  učinili ovo krivično delo“,  istakao je Marinkov, u izjavi za „Dnevnik“.

Kako najavljuje advokat, srazmerno dodatnom vremenu koje je odobreno  Tužilaštvu za završnu reč  i odbrana će tražiti dodatno vreme. "Tužilac se svesno oglušio o vremensko ograničenje koje je sud postavio  i odlučio da ga prevaziđe ", kaže Marinkov.

Posle tužioca, završnu reč će izneti odbrana okrivljenih koji u potpunosti negiraju  optužbe   i tvrde da nemaju nikave veze s ubistvom Ćuruvije,  te da   je optužnica s „izrazito političkom pozadinom,a da je cilj da se ocrni nekadašnji RDB a preko njega i bivša vlast “.      

 Novinar Slavko  Ćuruvija  ubijen je 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.Sudski proces vodi se protiv  bivših  pripadnika DB-a Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

U optužnici se navodi da su  Ćuruviju,  dok se 11. aprila 1999. sa suprugom Brankom Prpom vraćao  iz šetnje kući, u haustoru zgrade, „iza leđa napali Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava DB, i Ratko Romić, glavni inspektor Druge uprave DB, da je Kurak pucao iz škorpiona  u Ćuruviju, a Romić drškom pištolja udario u glavu Prpu, kada je pokušala da se okrene“.

Bivši načelnik RDB-a Radomir Marković tereti se za „podstrekavanje na ubistvo“,  da je sačinio plan i upoznao s njim načelnika beogradskog Centra DB-a Milana Radonjića, a da je on sa  Romićem i Kurakom  postigao dogovor o izvršenju i pružio im logistiku“.



Optužba je iznela sumnje da je Ćuruvija ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga ".

 J.J.