Тужилаштво тражи по 40 година затвора због убиства Ћурувије

За убиство Ћурувије оптужени су некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, тадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и припадник тога центра Ратко Ромић, као и Мирослав Курак коме се због бекства суди у одсуству.

У завршној речи,  заменик специјалног тужиоца Миленко Мандић  навео је да сматра да су изведеним доказима потврђени  наводи оптужнице против   некадашњег начелника РДБ-а Радомира Марковића, бившег начелника београдског Центра ДБ-а Милана Радоњића, тадашњег припадника резервног састава ДБ-а Мирослава Курака и Ратка Ромића ,  бившег главног инспектора Друге управе РДБ-а.   

У оптужници се наводи да су  Ћурувију, 11. априла 1999.   док се с   Бранком Прпом враћао  из шетње ,  у хаустору зграде у којој је становао, напали с леђа  Курак и Ромић, да га је Курак убио хицима из „шкорпиона“, а да је  Ромић дршком пиштоља ударио  у главу Прпу,  спречивши  да се окрене“. Тужилаштво терети Радомира Марковића  да је „сачинио план убиства и  предочио га  Милану Радоњићу, а да је он са  Ромићем и Кураком  постигао договор о извршењу и пружио им логистику, тако што је наложио да се према Ћурувији примени мера тајног праћења с образложењем да се надзиру његови  безбедносно интересантни контакти“.

Оптужба терети окривљене да су   деловали „као организована  криминална  група“ а заступа тезу да је Ћурувија убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага ".

Заменик специјалног тужиоца   је  након анализе доказа на које се позвао у  закључцима о „доказности оптужби“,   одбацио одбрану  окривљених,као „срачунату на избегавање кривице“,  наводећи да негирају оптужбе и тврде да немају никакве везе с овим кривичним делом и да су меру тајног надзора безбедносно интересантних контакта примењивали стриктно по закону у сврху прикупљања информација, без икаквих злоупотреба. 

Тужилац је истакао, поред осталог, да је  о начину  спровођења мере тајног праћења испитан  велики број сведока некадашњих припадника ДБ-а, и да већина сведочења упућују на то да  је у случају Ћурувије било атипично праћење.

У  анализи доказа, поред осталог, су цитирани  искази сведока који су говорили о томе да је  „неколико дана у априлу 1999.године,  велики број оперативаца Деветог одељења ДБ-а, пратило Ћурувију 24 часа и да је о свакој промени  морао да се обавести начелник“ , односно, да је „ Радоњић био обавештаван о кретању Ћурувије и шта ради“. 

  Истичући податак да је  мера праћења  прекинута  11. априла, по  Радоњићевој  наредби, заменик  тужиоца  је рекао да  су преко радио везе то могли да чују  Курак и Ромић, те да  сматра да је „пратња прекинута да се Кураку и Ромићу омогући да убију Ћурувију“.

„Неколико минута након што је пратња прекинута, Ћурувија је убијен. Ако се пажљиво анализира  види се да је злоупотребљено извештавање апарата Деветог одељења“, сматра заступник оптужнице.  

 У аргументацији навода оптужбе  да је „ аутомобил  'бели голф'  који је у ДБ-у дужио Ратко Ромић,  коришћен у извршењу кривичног дела“, у завршној речи је наведено да се то потврђује  „на основу ранијих исказа појединих сведока да су приметили бели голф близу места злочина“ као и другух сазнања.

Исказ  Бранке Прпе, која је приликом напада задобила   ударац дршком пиштоља у пределу темена и расекотину  која је крварила,  оптужба сматра  „непоузданом због због ситуације у којој се нашла“, па тако и  њен опис убице који одудара  од изгледа  оптуженог  Мирослава Курака, а у полицији је једном приликом указала на сада покојног Луку Пејовића. Како је наведено „њено запажање није веродостојно, због њеног страха за живот“.

Тезу оптужбе, тужилац је у завршној речи поткрепио и  предочавањем исказа сведока  Милорада Улемека Легије,  Милоша  и  Александра Симовића , као и  Дејана Миленковића  Багзија. 

Предлажући максималне казне за четворицу окривљених, тужилац је     нагласио  да је  Славко Ћурувија био  истакнути  новинар и грађанин и  да је овим злочином угрожена слобода новинарске професије.    Истакануто  је да  је Ћурувија убијен   на Ускрс, у време НАТО бомбардовања Србије и да  начин на који је убијен показује безобзирност.   

"Окривљени су били највиши државни функционери, чија је дужност да штите уставни поредак", навео је заменик тужиоца.    

Након тужилаштва, завршну реч је дао пуномоћник породице Славка Ћурувије, адвокат Слободан Ружића, а сутра се очекује да излагање завршне речи одбране, односно бранилаца оптужених.Ружић је оценио да иза убиства новинара стоји Слободан Милошевић.

"Налогодавац је био Слободан Милошевић, а подстрекач или помагач је била његова супруга", рекао је Ружић.ада свиоје завршне речи дају и оптужени, суд ће заказати објављивање првостепене пресуде.Током вишегодишењег доказног постука у овом процесу испитано је преко 100 сведока.

Некадашњи комадант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек је кључни сведок у овом поступку, јер је након његовог сведочења у Тужилаштву за организовани криминал, у јануару 2013. године покренута званична истрага, када су ухапшени Радоњић и Ромић.Улемек међум није желео да сведочи пред судом, а као разлог је навео страх за своју безбедност и безбедност своје породице.

Он у најчувањијем затвору у земљи званом "Алкатраз" служи казну од 40 година затвора на коју је осуђен због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића, затим за дела која је починио као припадник "земунског клана", због убиства Ивана Стамболића и због четвороструког убиства на Ибарској магистрали. 

Радомир Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора, а Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница.Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су prеthodnе три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.

Радоњић и Марковић се терете за подстекавање на тешко убиство, а Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.

Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.

Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти".

Убијен је у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе "Дневног телеграфа".

Ј.Ј. и агенције