TRANZIT OPASNE DROGE Padaju dileri heroina, ali šverc ne prestaje
NOVI SAD: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova – Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, presekli su krajem prošlog meseca još jedan lanac krijumčarenja heroina, zaplenili tri kilograma tog narkotika i uhapsili tri osobe.
Zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga uhapšeni su dvojica Beograđana i Novopazarac. Njima su lisice stavljene u trenutku primopredaje heroina, na auto-putu Beograd–Niš.
Novopazarac je uhapšen kada je iz vozila, kosovskih registarskih oznaka, izvadio šest paketa heroina, koje je pokušao da preda dvojici iz Beograda, koji su takođe uhapšeni na licu mesta.
Uprkos brojnim zaplenama, krijumčarenje heroina ne prestaje. U proseku se zapleni oko 20 odsto količine heroina proizvedenog u svetu, odnosno oko 400 tona godišnje, najviše u Iranu i Turskoj (više od 60 odsto svih zaplena u Evropi), kao glavnom čvorištu krijumčarskih ruta prema Zapadnoj Evropi.
Prosečna cena heroina u zemlji proizvodnje je 3.000 evra kilogram. U zavisnosti od dela rute, ta cena se višestruko uvećava, tako da u zemljama odredišta (Zapadna Evropa) dostiže 30.000-40.000 evra kilogram.
Po procenama UNODC-a, kroz jugoistočnu Evropu se krijumčari 60-65 tona heroina godišnje.
Za krijumčarenje heroina „balkanskom rutom” koriste se prevozna sredstva u drumskom i železničkom saobraćaju, najčešće automobili i šleperi s hranom i kvarljivom robom da bi se izbeglo duže zadržavanje na graničnim prelazima. Heroin se sakriva u šupljine ili u specijalno izrađen prostor u rezervoaru, ispod presvlake zida prtljažnika, u odeljak za motor, gume i slično.
Zbog aktuelizacije severnobalkanske i južnobalkanske rute krijumčarenja heroina, centralnobalkanska krijumčarska ruta, koja prolazi preko teritorije Srbije, postala je manje aktuelna. Do promene aktuelnosti pojedinih balkanskih ruta krijumčarenja došlo je zbog intenzivnijeg korišćenja nove saobraćajne infrastrukture (auto-put Priština–Drač) i pomorskih luka (Albanija i Grčka) na južnobalkanskoj ruti. Na to utiče i intenzivnije krijumčarenje heroina pomorskim putem iz Azije direktno prema Južnoj i Zapadnoj Evropi, o čemu svedoče veće zaplene u lukama Grčke i Holandije, kao i crnomorskim lukama (severnobalkanska ruta).
Kilogram krijumčarenog heroina se na lokalnom tržištu može nabaviti po 19.000 do 22.000 evra. Organizovane kriminalne grupe i kriminalne grupe koje se bave uličnom prodajom heroina zavisnicima nude gram po 20 do 25 evra.
Po procenama, broj korisnika te droge u Srbiji kreće se između 10.000 i 25.000.
U centralnobalkansku rutu koja vodi preko Srbije spajaju se krijumčarski kanali koji vode iz pravca Makedonije (delom preko Kosova), iz Albanije, takođe preko KiM, i iz Albanije preko Crne Gore, u Srbiju. Analiza zaplena ukazuje na to da su i dalje aktuelne tačke krijumčarenja heroina u Srbiju granični prelazi Gradina iz Bugarske, Tabanovci iz Makedonije i Mehov krš iz Crne Gore.
Zbog smanjene aktuelnosti centralnobalkanske rute za krijumčarenje heroina, organizovane kriminalne grupe u Srbiji aktivnost sve više usmeravaju na snabdevanje lokalnog tržišta, predočavaju u policiji. One angažuju kurire koji su ili višestruki povratnici ili lica koja nemaju kriminalnu prošlost. Ta lica, po nalogu članova OKG-a koji prethodno organizuju kompletan krijumčarski kanal, odlaze u zemlje porekla heroina i drumskim saobraćajem ga kontinuirano, u količinama od dva do pet kilograma, krijumčare u Srbiju.
M. Bozokin