Sudovi prihvatili priznanje krivice 5.196 okrivljenih

Kako je “Dnevnik” objavio, Josić se, preko, advokata nagodio s tužilaštvom o priznanju krivice pa je osuđen na 12 godina robije.

Uz oportunitet, priznavanje krivice je takođe relativno noviji institutu u našem pravnom sistemu. Svrha sporazuma je rasterećivanje pravosuđa i ubrzavanje krivičnog postupka. Naime, uz neke pogodnosti, okrivljeni pristaje da prizna učinjeno delo, a zauzvrat dobija manju kaznu ili neke druge pogodnosti. Dobija i izvesnost, koju u redovnom sudskom postupku ne bi dobio, sve do pravnosnažne presude.

Prema zvaničnim podacima Republičkog javnog tužilaštva, prošle godine sporazum o priznanju krivice zaključeno je ukupno sa 5.814 okrivljenih, što je za 17,7 odsto više nego 2016. Od ovog broja nadležni sudovi su prorazum prihvatili za 5.196 okrivljenih.

Republičko tužilaštvo predočava da je od 39.405 optuženih prošle godine, sporazumom o priznanju krivice rešeno je 14,7 odsto slučajeva. Analiza pokazuje da je najveći broj predloga za zaključenje sporazuma bio pre optuženja - 4.419. Inače, tužilatvo je na raznim nivoima iniciralo zaključenje sporazuma s 2.999 lica.

Postoji više ustaljenih naziva, nagodba s tužilaštvom, sporazum o priznanju krivice, sporazum o priznanju krivičnog dela, itd. Sve su to različiti nazivi za ovaj sporazum. Pravnici predločavaju da se taj sporazum pokreće tako što branilac okrivljenog upućuje tužilaštvu pisani predlog za sporazum o priznanju krivičnog dela. U pisanom predlogu je bitno, pre svega, istaći na koju krivičnu sankciju je okrivljeni spreman da pristane za navedeno krivično delo. Naravno, u fazi pregovaranja je moguće da nadležni zamenik javnog tužioca ne pristane na predloženu kaznu, ili pak, da okrivljeni ne pristane na „poslednju ponudu“ tužioca. Tada ne dolazi do sklapanja sporazuma, međutim, kada se dogovore, dolazi do sklapanja sporazuma.

Zakazuje se termin za potpisivanje pisanog sporazum kod tužioca. Zatim se zakazuje termin ročišta kod sudije.

Obično sudija usvoji predloženi sporazum, i tada se donosi presuda, koja često bude i pravnosnažna danom donošenja, ako se stranke odreknu prava žalbe.

O sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrđivanja optužnice – predsednik veća.

Odluka o sporazumu o priznanju krivičnog dela donosi se na ročištu na koje se pozivaju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Ročište se drži bez prisustva javnosti.

Ono što je bitno naglasiti je da se u praksi, doduše vrlo retko, može dogoditi da postupajući sudija odbije da prihvati sporazum o priznanju koji je okrivljeni zaključio sa tužilaštvom, npr. zato što smatra da krivična sankcija nije adekvatna. Ono što se u tom slučaju događa jeste izuzeće sudije, što je jedan od obaveznih razloga za zakonsko izuzeće, te se taj sudija izuzima iz predmeta i predmet se dodeljuje drugom sudiji, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju sporazuma.

Prema pređašnjem zakonu, sporazum o priznanju krivice bio je ograničen na dela za koja je zaprećena kazna do 12 godina zatvora, dok je prema novim, važećim rešenjima, takvo rešenje moguće  za sva krivična dela.

Ono što su do sada pokazali zaključeni sporazumi jeste da se procesi završavaju mnogo brže, na samo jednom ročištu. Advokati i tužioci znaju da kažu da im više vremena treba da se dogovore oko detalja sporazuma nego da ga sud proveri i potvrdi.

Tako su, dosad, na ovaj način okončani procesi protiv pevačice Svetlane Ražnaović, Miladina Kovačevića, protiv jataka Ratka Mladića, Stojana Župljanina... A najčešća krivična dela oko kojih se sklapaju sporazumi su izazivanje saobraćajnih nezgoda, krađe, nanošenje telesnih povreda.

Pravni stručnjaci ipak smatraju da se institut zaključenja sporazuma o priznavanju krivičnog dela još uvek nedevoljno primenjuje. Za to, po njihovim stavovima, ima više razloga. Jedna od njih jeste strah od reakcije javnosti u kojoj preovladava uverenje da pri blagoj kaznenoj politici tužilaštvu treba da goni okrivljene, a ne da im pomaže. Zbog toga, kažu oni, nije ništa neobično što primenu sporazuma o priznanju krivice većina tužilaca smatra nekom vrstom profesionalnog rizika koji može da bude poguban po njihovu karijeru.

M. Bozokin