Pristižu rešenja za porez na oružje za ovu godinu

Obveznik poreza na oružje, po Zakonu o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, jeste lice na koje glasi oružni list, odnosno kolekcionarska dozvola, kao i dozvola za nošenje oružja, podsećaju iz Poreske uprave.

Kako je još početkom godine objavljeno, za ovu godinu porez za automatsku pušku izosi 13.280 dinara, a prošle je bio 12.920, što znači da je 360 dinara veći. Porez na poluautomatsku pušku je 5.330 dinara i veći je 150 dinara nego lane.

Za oružje za ličnu bezbednost za koje je izdat oružani list za držanje, odnosno kolekcionarska dozvola, porez je ove godine 3.600, a lane je bio 100 dinara manji. Ukoliko je uz to izdata i dozvola za nošenje, porez tokom 2018. godine je 17.940, a prošle je bio 17.450, odnosno 490 dinara manji.

Rok za plaćanje te poreske obaveze je 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Obaveza plaćanja poreza nastaje danom izdavanja oružnog lista, odnosno kolekcionarske dozvole, kao i dozvole za nošenje oružja, i plaća se u godišnjem iznosu za svaki komad oružja.

U Srbiji je ukupno registrovano 934.315 komada oružja, saznaje „Dnevnik” nezvanično. Procenjuje da je Srbija najnaoružanija zemlja u regionu i peta po broju komada oružja u rukama civila u svetu.

I dok je broj legalnog oružja poznat, i dalje je enigma koliko je kratkih cevi, a pogotovo dugih, u ilegalnom posedu. Procene poslednjih godina variraju od 200.000 do čak 900.000 komada.

– Bivša Jugoslavija beležila je neverovatnu produkciju naoružanja, od čega je pozamašan deo ostao na ovim prostorima. Gotovo da nije bilo pripadnika armije ili policije koji radni vek nije završio s najmanje dva ili tri pištolja, a JNA je samo oficira imala oko 25.000 – navodi upućeni izvor „Dnevnika”. – Građanski rat i široka dostupnost dugih i kratkih cevi doneli su novi talas ličnog naoružanja koji je preplavio Srbiju. To naoružanje okosnica je današnjeg „crnog fonda”, koji se, uprkos naporima države, teško smanjuje.

Da bi nekako rešila taj problem, država je od 1992. godine sprovela šest akcija legalizacije, sa šarolikim rezultatima. Pretprošle godine je, na primer, podneto oko 300 zahteva za registraciju oružja, najviše vazdušnog, starog i lovačkog, a policiji je predato 1.410 komada, među kojima su i automatske i vojne puške, bombe i 61.755 komada municije. Godinu pre toga, građani su predali 7.500 komada oružja, među kojima je bilo i „škorpiona” i ručnih bacača. Najviše oružja predato je 2003, neposredno posle akcije „Sablja” – 82.769 dugih i kratkih cevi.

Na taj problem stručna javnost godinama gleda dvojako. Mnogi se ne slažu s povećanjem nameta na naoružanje i pooštravanjem propisa, smatrajući da ti potezi građane odbijaju od legalizacije. Oni se zalažu za liberalizaciju, kao najbolji put za uvođenje oružja u legalne tokove. Kažu, pooštravanje propisa za posedovanje, nabavku i slično može biti korak tek u drugoj fazi, u kojoj bi broj komada „crnog oružja” bio sveden na najmanju meru.

Međutim, mnogo je i onih koji veruju da tolikoj naoružanosti pogoduju upravo liberalni propisi, koje će Srbija morati da uskladi sa sve oštrijim propisima EU.

M. Bozokin