Пристижу решења за порез на оружје за ову годину
Пореска управа Србије саопштила је јуче да је у току уручење решења о утврђеном порезу на регистровано оружје за 2018. годину.
Обвезник пореза на оружје, по Закону о порезима на употребу, држање и ношење добара, јесте лице на које гласи оружни лист, односно колекционарска дозвола, као и дозвола за ношење оружја, подсећају из Пореске управе.
Како је још почетком године објављено, за ову годину порез за аутоматску пушку изоси 13.280 динара, а прошле је био 12.920, што значи да је 360 динара већи. Порез на полуаутоматску пушку је 5.330 динара и већи је 150 динара него лане.
За оружје за личну безбедност за које је издат оружани лист за држање, односно колекционарска дозвола, порез је ове године 3.600, а лане је био 100 динара мањи. Уколико је уз то издата и дозвола за ношење, порез током 2018. године је 17.940, а прошле је био 17.450, односно 490 динара мањи.
Рок за плаћање те пореске обавезе је 15 дана од дана достављања решења.
Обавеза плаћања пореза настаје даном издавања оружног листа, односно колекционарске дозволе, као и дозволе за ношење оружја, и плаћа се у годишњем износу за сваки комад оружја.
У Србији је укупно регистровано 934.315 комада оружја, сазнаје „Дневник” незванично. Процењује да је Србија најнаоружанија земља у региону и пета по броју комада оружја у рукама цивила у свету.
И док је број легалног оружја познат, и даље је енигма колико је кратких цеви, а поготово дугих, у илегалном поседу. Процене последњих година варирају од 200.000 до чак 900.000 комада.
– Бивша Југославија бележила је невероватну продукцију наоружања, од чега је позамашан део остао на овим просторима. Готово да није било припадника армије или полиције који радни век није завршио с најмање два или три пиштоља, а ЈНА је само официра имала око 25.000 – наводи упућени извор „Дневника”. – Грађански рат и широка доступност дугих и кратких цеви донели су нови талас личног наоружања који је преплавио Србију. То наоружање окосница је данашњег „црног фонда”, који се, упркос напорима државе, тешко смањује.
Да би некако решила тај проблем, држава је од 1992. године спровела шест акција легализације, са шароликим резултатима. Претпрошле године је, на пример, поднето око 300 захтева за регистрацију оружја, највише ваздушног, старог и ловачког, а полицији је предато 1.410 комада, међу којима су и аутоматске и војне пушке, бомбе и 61.755 комада муниције. Годину пре тога, грађани су предали 7.500 комада оружја, међу којима је било и „шкорпиона” и ручних бацача. Највише оружја предато је 2003, непосредно после акције „Сабља” – 82.769 дугих и кратких цеви.
На тај проблем стручна јавност годинама гледа двојако. Многи се не слажу с повећањем намета на наоружање и пооштравањем прописа, сматрајући да ти потези грађане одбијају од легализације. Они се залажу за либерализацију, као најбољи пут за увођење оружја у легалне токове. Кажу, пооштравање прописа за поседовање, набавку и слично може бити корак тек у другој фази, у којој би број комада „црног оружја” био сведен на најмању меру.
Међутим, много је и оних који верују да толикој наоружаности погодују управо либерални прописи, које ће Србија морати да усклади са све оштријим прописима ЕУ.
М. Бозокин