ISTRAŽUJEMO: Hapšenje Nasera Orića pucanj u prazno?
zločine sumnjiči za zločine nad Srbima u Podrinju 1992. godine, ostaje u pritvoru narednih 14 dana, javili su sarajevski mediji.
Federalna pravosudna kancelarija Švajcarske saopštila je, kako je javio Tanjug, da će se Orić žaliti na izručenje Srbiji. Kancelarija je navela da će od Srbije tražiti da dostavi formalni zahtev za izručenje u roku od 18 dana, u skladu s Evropskom konvencijom o ekstradiciji.
Kako su preneli mediji, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine sumnjiči Nasera Orića i još četiri osobe za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u mestu Zalazje, Donji Potočari 12. jula 1992. godine.
Srpsko Ministarstvo pravde još se nije oglasilo.
To je jedan od nekoliko najpoznatijih slučajeva hapšenja po Interpolovim poternicama Srbije, raspisanim na zahtev našeg pravosuđa protiv osumnjičenih za ratne zločine tokom oružanih sukoba nakon raspada bivše SFRJ. Pre pet godina, marta 2010, na arodromu „Hitrou” u Londonu bio je uhapšen bivši član ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić, a u martu 2011. na aerodromu u Beču bosanski general Jovan Divjak. Srpsko pravosuđe je i Ganića i Divjaka sumnjičilo u vezi sa zločinom nad vojnicima JNA u Doborovljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine, a u oba slučaja zahtevi za izručenje su odbijeni.
Advokati Branislav Tapušković, koji je zastupao i u postupcima pred Haškim tribunalom, i Savo Štrabac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, iskazuju bojazan da bi i u slučaju Orića moglo biti kao s prethodnim.
– Problem je u tome što je Oriću suđeno u Haškom tribunalu za zločine nad Srbima u Bosni i on je tamo pravosnažno oslobođen po svim tačkama – kaže Tapušković.
Po njemu je prvo pitanje u vezi s postupkom Oriću – da li će se poći od toga da je to presuđena stvar i da se sve završi na njegovom hapšenju u Bernu.
– Ali, kad bi se poštovalo ono što bi moralo da se poštuje i kad bi se išlo ka pravdi i procesuiranju obilja ratnih zločina koji su nad Srbima izvršeni u Bratuncu, njemu bi trebalo da se sudi, pa zašto ne i u Srbiji – ocenjuje advokat Tapušković. – Bojim se, ipak, da će hapšenje biti pucanj u prazno i da će možda da bude isto kao s hapšenjem Ejupa Ganića, pogotovo što je Oriću suđeno u Hagu i tamo je oslobođen, pa verujem da će to da prevagne.
Ima, dodaje, i drugih okolnosti, i objašnjava da mnoga pitanja u vezi s procesuiranjem ratnih događaja još nisu regulisana između samih država regiona bivše SFRJ.
– Ako se pođe od činjenice da je u Haškom tribunalu Oriću suđeno za ratne zločine nad Srbima u Bosni i Hercegovini, da je Hagu isporučen od BiH, pa to spoji s činjenicama da je on državljanin Bosne i da se poternica Srbije odnosi na događaje na teritoriji BiH, to će, po mom mišljenju, biti odlučujuće. Mislim da su gotov o nikakvi izgledi da bude izručen Srbiji, ali voleo bih da grešim – naglašava Tapušković.
Advokat Savo Štrbac takođe navodi da je nakon objavljivanja vesti o Orićevom hapšenju, odmah pomislio na prethodne slučajeve hapšenja Ganića, Divjaka, Agima Čekua i drugih.
– Sva ta hapšenja po svetu po poternicama Srbije – ako nije bilo reč o hapšenju Srba – to sve je, nažalost, bilo neuspešno po Srbiju – navodi Štrbac. – Ako ćemo po tome procenjivati, isto bi se moglo desiti i kod Orića, kome je suđeno pred Haškim tibunalom i oslobođen je. Kad imate takav slučaj, moguće je da ga država koja ga je uhapsila neće izručiti Srbiji. Ali, dobro je što su ga uhapsili i bilo bi dobro da se povede ekstradicioni postupak.
Samom činjenicom da je Orić uhapšen po poternici, ekstradicioni postupak je započeo, a koliko će trajati i kojim pravcem će ići niko ne zna, ali, kako smatra Štrbac, može se dogoditi da se preslika situacija kakva je bila s Ganićem u Londonu.
U okviru uobičajene procedure za koju je po Evropskoj konvenciji o ekstradiciji ostavljen rok od 40 dana, država po čijoj potrenici je lice uhapšeno, u ovom slučaju Srbija, treba da dostavi sudsku i drugu dokumentaciju koja se odnosi na krivični postupak, kao i garancije za fer i pošteno suđenje.
– Ako je uhapšenom već suđeno za istu stvar, to je razlog da se spreči izručenje jer se ne može dvaput suditi za isto – dodaje Štrbac.
Predsednik „Veritasa“ ukazuje na to da postoji i pitanje pokrenuto prigovorom Hrvatske u vezi s nadležnošću, po kojem je deklaracijom evropskog parlamenta zatraženo da Srbija preispita opravdanost odredbe svog zakonodavstva da ima regionalnu, odnosno univerzalnu nadležnost za procesuiranje ratnih zločina.
– Svakako će se Orićevi pravni zastupnici i na to pozivati, recimo, ja bih se pozvao da u takvoj situaciji zastupam nekoga, pa i njega. Sigurno je da Srbiji neće ići u prilog ni to što je hrvatski branitelj Veljko Marić odlukom našeg suda prošle nedelje prebačen na dalje izdržavnje kazne u Hrvatsku, iako se protiv njega pred našim pravosuđem vodi istražni postupak. Tužilaštvo za ratne zločine je najavilo žalbe Vrhovnom kasacionom sudu, tvrdeći da je izvršna vlast izvršila pritisak. To svakako ne ide u prilog. Mi sad, verovatno na ovom putu ka Evropskoj uniji, sami pokazujemo i dokazujemo da su nam zakoni i njihovo tumačenje rastegljivi, što kažu, kao harmonika. Po meni, izgledi Srbije za izručenje Orića su minimalni – zaključuje Štrbac.
J. Jakovljević
Pita se i BiH
– Ima još jedna stvar: da bi uhapšeni u trećoj zemlji bio izručen državi koja je za njim raspisla Interpolovu poternicu, mora da se dobije saglasnost države čiji je uhapšena osoba državljanin. Interpol je pre nekoliko godina baš na zahtev BiH doneo takvu odluku i oni su na taj način sprečavali izručenje nekih ljudi. Očekujem da se u vezi s postupkom oko Orića pojavi BiH i da će kao država preduzeti sve korake koje su preduzimali i u slučaju Ganića i Divjaka. Koliko sam pratio, Orić je u Bosni imao oreol nacionalnog junaka – napominje Savo Štrbac.