ИСТРАЖУЈЕМО: Хапшење Насера Орића пуцањ у празно?

злочине сумњичи за злочине над Србима у Подрињу 1992. године, остаје у притвору наредних 14 дана, јавили су сарајевски медији.

Федерална правосудна канцеларија Швајцарске саопштила је, како је јавио Танјуг, да ће се Орић жалити на изручење Србији. Канцеларија је навела да ће од Србије тражити да достави формални захтев за изручење у року од 18 дана, у складу с Европском конвенцијом о екстрадицији.

Како су пренели медији, српско Тужилаштво за ратне злочине сумњичи Насера Орића и још четири особе за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва у месту Залазје, Доњи Поточари 12. јула 1992. године.

Српско Министарство правде још се није огласило.

То је један од неколико најпознатијих случајева хапшења по Интерполовим потерницама Србије, расписаним на захтев нашег правосуђа против осумњичених за ратне злочине током оружаних сукоба након распада бивше СФРЈ. Пре пет година, марта 2010, на ародрому „Хитроу” у Лондону био је ухапшен бивши члан ратног Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, а у марту 2011. на аеродрому у Бечу босански генерал Јован Дивјак. Српско правосуђе је и Ганића и Дивјака сумњичило у вези са злочином над војницима ЈНА у Доборовљачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године, а у оба случаја захтеви за изручење су одбијени.   

Адвокати Бранислав Тапушковић, који је заступао и у поступцима пред Хашким трибуналом, и Саво Штрабац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“, исказују бојазан да би и у случају Орића могло бити као с претходним.

– Проблем је у томе што је Орићу суђено у Хашком трибуналу за злочине над Србима у Босни и он је тамо правоснажно ослобођен по свим тачкама – каже Тапушковић. 

По њему је прво питање у вези с поступком Орићу – да ли ће се поћи од тога да је то пресуђена ствар и да се све заврши на његовом хапшењу у Берну.

– Али, кад би се поштовало оно што би морало да се поштује и кад би се ишло ка правди и процесуирању обиља ратних злочина који су над Србима извршени у Братунцу, њему би требало да се суди, па зашто не и у Србији – оцењује адвокат Тапушковић. – Бојим се, ипак, да ће хапшење бити пуцањ у празно и да ће можда да буде исто као с хапшењем Ејупа Ганића, поготово што је Орићу суђено у Хагу и тамо је ослобођен, па верујем да ће то да превагне. 

Има, додаје, и других околности, и објашњава да многа питања у вези с процесуирањем ратних догађаја још нису регулисана између самих држава региона бивше СФРЈ.

– Ако се пође од чињенице да је у Хашком трибуналу Орићу суђено за ратне злочине над Србима у Босни и Херцеговини, да је Хагу испоручен од БиХ, па то споји с чињеницама да је он држављанин Босне и да се потерница Србије односи на догађаје на територији БиХ, то ће, по мом мишљењу, бити одлучујуће. Мислим да су готов о никакви изгледи да буде изручен Србији, али волео бих да грешим – наглашава Тапушковић. 

Адвокат Саво Штрбац такође наводи да је након објављивања вести о Орићевом хапшењу, одмах помислио на претходне случајеве хапшења Ганића, Дивјака, Агима Чекуа и других.

– Сва та хапшења по свету по потерницама Србије – ако није било реч о хапшењу Срба – то све је, нажалост, било неуспешно по Србију – наводи Штрбац. – Ако ћемо по томе процењивати, исто би се могло десити и код Орића, коме је суђено пред Хашким тибуналом и ослобођен је. Кад имате такав случај, могуће је да га држава која га је ухапсила неће изручити Србији. Али, добро је што су га ухапсили и било би добро да се поведе екстрадициони поступак.

Самом чињеницом да је Орић ухапшен по потерници, екстрадициони поступак је започео, а колико ће трајати и којим правцем ће ићи нико не зна, али, како сматра Штрбац, може се догодити да се преслика ситуација каква је била с Ганићем у Лондону. 

У оквиру уобичајене процедуре за коју је по Европској конвенцији о екстрадицији остављен рок од 40 дана, држава по чијој потреници је лице ухапшено, у овом случају Србија, треба да достави судску и другу документацију која се односи на кривични поступак, као и гаранције за фер и поштено суђење. 

– Ако је ухапшеном већ суђено за исту ствар, то је разлог да се спречи изручење јер се не може двапут судити за исто – додаје Штрбац.

Председник „Веритаса“ указује на то да постоји и питање покренуто приговором Хрватске у вези с надлежношћу, по којем је декларацијом европског парламента затражено да Србија преиспита оправданост одредбе свог законодавства да има регионалну, односно универзалну надлежност за процесуирање ратних злочина.

– Свакако ће се Орићеви правни заступници и на то позивати, рецимо, ја бих се позвао да у таквој ситуацији заступам некога, па и њега. Сигурно је да Србији неће ићи у прилог ни то што је хрватски бранитељ Вељко Марић одлуком нашег суда прошле недеље пребачен на даље издржавње казне у Хрватску, иако се против њега пред нашим правосуђем води истражни поступак. Тужилаштво за ратне злочине је најавило жалбе Врховном касационом суду, тврдећи да је извршна власт извршила притисак. То свакако не иде у прилог. Ми сад, вероватно на овом путу ка Европској унији, сами показујемо и доказујемо да су нам закони  и њихово тумачење растегљиви, што кажу, као хармоника. По мени, изгледи Србије за изручење Орића су минимални – закључује Штрбац.

Ј. Јаковљевић

Пита се и БиХ

– Има још једна ствар: да би ухапшени у трећој земљи био изручен држави која је за њим расписла Интерполову потерницу, мора да се добије сагласност државе чији је ухапшена особа држављанин. Интерпол је пре неколико година баш на захтев БиХ донео такву одлуку и они су на тај начин спречавали изручење неких људи. Очекујем да се у вези с поступком око Орића појави БиХ и да ће као држава предузети све кораке које су предузимали и у случају Ганића и Дивјака. Колико сам пратио, Орић је у Босни имао ореол националног јунака – напомиње  Саво Штрбац.