Devet i po godina robije za ubistvo gosta u kući

Op­tu­že­ni, ko­ji se bra­ni sa slo­bo­de, bur­no je re­a­go­vao na obra­zla­ga­nje pre­su­de pred­sed­ni­ka ve­ća su­di­je Ra­de­ta Ka­lajdžije: ustao je s klu­pe i uz­vik­nuo da ni­je ubio. “Ku­nem se po­šte­njem i za­kli­njem, ni­sam to ura­dio. Pu­sti­te me da iza­đem... jel’ mo­gu?”, re­a­go­vao je okri­vlje­ni.

Na ta­ko po­na­ša­nje su­di­ja je uz­vra­tio:“Iza­đi­te.”

Ka­da je okri­vlje­ni, vid­no uzru­jan, na­pu­stio sud­ni­cu, su­di­ja je na­sta­vio obra­zla­ga­nje pre­su­de.

Kao ola­ka­ša­va­ju­će oloklno­sti Sud je uva­žio sma­nje­nu ura­čun­lji­vost zbog uti­ca­ja al­ko­ho­la, neo­su­đi­va­not i go­di­ne okri­vlje­nog. Nje­mu je, ta­ko­đe, na­lo­že­no da pla­ti tro­ško­ve po­stup­ka od oko 500.000 di­na­ra.

Po op­tu­žni­ci, kod okri­vlje­nog Cav­ni­ća je ubi­je­ni mla­dić do­šao u pro­vod po­sle upo­zna­va­nja u ka­fi­ću za svoj ro­đe­na­dan 5. ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne, na Bad­nje ve­če, s de­voj­kom i svo­jim dru­ga­rom.

U za­vr­šnoj re­či, za­me­nik vi­šeg jav­nog tu­ži­o­ca Vi­dak Da­ko­vić je na­po­me­nuo da, raz­ma­tra­ju­ći od­bra­nu okri­vlje­nog, s iz­u­zet­kom nje­go­vog pri­zna­nja o po­se­do­va­nju re­vol­ve­ra, što ni­je do­ve­de­no u sum­nju, kri­vič­no de­lo ubi­stva on ni­je pri­znao na na­čin ko­ji je opi­san u op­tu­žnom ak­tu.

“Ana­li­zi­ra­ju­ći nje­go­vu od­bra­nu, nje­na za­jed­nič­ka od­red­ni­ca je ne­pri­zna­va­nje tog kri­vič­nog de­la. Ali, ono što je ja­sno, ali i što je neo­bič­no, ali s dru­ge stra­ne i ra­zu­mlji­vo, je­ste gra­da­ci­ja nje­go­vih is­ka­za. Da­vao je iz­ja­ve u po­li­ci­ji u pri­su­stvu svog bra­ni­o­ca, ta­ko i u is­tra­žnom po­stup­ku u Vi­šem jav­nom tu­ži­la­štvu, a po­tom i na glav­nom pre­tre­su. Is­ka­zi su išli u prav­cu ne­ko­li­ko bit­nih seg­me­na­ta, ali su­šti­na je u to­me da, ka­ko je po­stu­pak od­mi­cao i du­že tra­jao, ta­ko je po nje­go­vim re­či­ma po­ve­za­nost s tra­gič­nim do­ga­đa­jem bi­va­la sve ma­nja. Ra­di se o od­bra­ni po­vo­dom upo­tre­be oruž­ja, po­sto­ja­nja na­vod­nih uda­ra­ca ko­je je za­do­bio tom pri­li­kom, o nje­go­vom nov­cu ko­ji mu je ta­da po­mi­njan i to­me ka­ko je on za­jed­no s ošte­će­ni­ma do­šao u svo­ju ku­ću.”

Da­ko­vić je na­veo da je pri­li­kom sa­slu­ša­nja u po­li­ci­ji u pri­su­stvu bra­ni­o­ca okri­vlje­ni ne­dvo­smi­sle­no uka­zao na to da je, na­kon to­ga što se de­si­lo – a pri to­me se go­vo­ri­lo o opa­lje­nju met­ka ka­da je stra­dao mla­dić – oruž­je bi­lo u nje­go­voj ru­ci. Za­tim, u is­tra­zi u Tu­ži­la­štvu, is­kaz je bio dru­ga­či­ji i gla­sio je da je po opa­lje­nju re­vol­ver bio u ru­ci sve­do­ka u po­stup­ku Mar­ka K. Me­đu­tim, na sa­slu­ša­nju u Vi­šem su­du on ka­že da je još kod rva­nja i oti­ma­nja, da­kle pre opa­lje­nja, re­vol­ver bio kod sve­do­ka Mar­ka K.

Od­bra­na se za­sni­va­la na sta­vu da je po­me­nu­tog mla­di­ća pri ko­ška­nju i bor­bi za po­sed oruž­ja usmr­tio dru­gi gost, žr­tvin dru­gar Mar­ko K., ko­ji je u ovom po­stup­ku imao sta­tus sve­do­ka. Sud se opre­de­lio da po­ve­ru­je  „ne­spor­nim” is­ka­zi­ma sve­do­ka i nji­ho­vom su­o­če­nju, po­na­ro­či­to o pe­ri­o­du ko­ji je pret­ho­dio do­ga­đa­ju, o ko­jem se svi sla­žu, i znat­no pri­hva­tio na­la­ze i mi­šlje­nja sud­skih ve­šta­ka.

Bra­ni­lac okri­vlje­nog advo­kat Vla­di­mir Ho­ro­vic na­veo je u za­vr­šnoj re­či da sud tre­ba da opre­de­li ko­jem od dva is­ka­za će po­ve­ro­va­ti u ovom po­stup­ku: onom ko­ji je dao okri­vlje­ni ili onom ko­ji je dao sve­dok Mar­ko K.. Od­bra­na je tom pri­li­kom sma­tra­la da su na­la­zi ve­šta­ka i do­ka­zi na stra­ni op­tu­že­nog, a da je za­pra­vo po­me­nu­ti sve­dok taj ko­ji bi tre­ba­lo da bu­de okri­vljen za ubi­stvo na­mah ili ubi­stvo iz ne­ha­ta i da će na taj na­čin prav­da bi­ti za­do­vo­lje­na.  

Ho­ro­vic je tom pri­li­kom na­veo da je za­me­nik tu­ži­o­ca fo­ku­si­rao za­vr­šnu reč na do­ka­zi­va­nje ne­i­sti­no­sti od­bra­ne okri­vlje­nog, te da na taj na­čin do­ka­zu­je na­vo­de op­tu­žbe.

 

M. Vu­ja­čić