Presuda pripadnicima JSO u petak 13. jula

Prvobitno je objava presude bila zakazana za sredu, 11. jul, ali je datum prezakazan. 



Prvooptuženi, nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija po sopstvenoj želji neće biti privođen na objavu presude iz zatvora u Požarevcu gde služi kaznu od 40 godina zatvora zbog niza krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.



Zvezdan Jovanović koji isto tako služi kaznu od 40 godina zatvora na koju je osuđen neposredni izvršilac ubistva Đinđića, rekao je da želi da dođe na objavu presude.



Ostali optuženi se brane sa slobode ali nisu obavezni da prisustvuju objavi presude.



U završnim rečima tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je za sve optužene predložilo zatvorske kazne, dok su brabnioci optuženih tražili oslobađajuću presudu tvrdeći da nije bilo pobune, već da se radilo o protestu.



Za Ulemeka tužilaštvo je predložilo sudu da ga osudi na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako Ulemek nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je prema stavu tužilaštva imao ključni uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.



Za tadašenjeg komadanta JSO Zvezdana Jovanovića tužilaštvo je preložilo sudu da mu izrekne kaznu od 10 godina zatvora, dok je za pripadnike jedinice Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora.



Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvor.



Što se tiče Dušana Maričića Gumara, koji je u vreme pobune bio komadant jedinice, medicinskim veštačenjem koje je zimus predstavljeno ocenjeno je da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen. 



Maričić takođe služi kaznu zatvora u Požarevcu.



Tužilaštvo tereti optužene tvrdeći da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.



Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput. 



Prvi put je to učinjeno 10. novembra na autoputu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom autoputa kroz Beograd kod Sava centra.



Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. 



Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici. 



Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.



Optuženi su u svojim odbranama negirali pobunu tvrdeći da su iskazali protest, zbog obmane nadređenih.



Naime, pripadinci Jedinice su uhapsili braću Banović, koji su potom izručeni Tribunalu u Hagu, iako je postojao dogovor da se pripadnici JSO ne angažuju za privođenje haških optuženika.



Komandantima JSO je navodno rečeno da su u pitanju opasni kriminalci koji će pružati otpor i da niko nije spominjao Haški tribunal, ali se ispostavilo drugačije.



Tadašnji čelnici DB-a Goran Petrović i Zopan Mijatović su odbili da pričaju sa Jedinicom koja je bila u sastavu DB-a, što je rezultiralo nezadovoljstvom.