Za sitne popravke samo za izlazak majstora na teren 1.000 dinara

Može se desiti i da se na dolazak majstora električara čeka i nekoliko dana jer ih je malo. Ukoliko nema odgovarajućih delova, moraju se naručiti, a to dodatno produžava i, naravno, poskupljuje popravku.

Na pitanje da li izlazak na teren treba naplatiti ili ne, odgovor zavisi od toga ko odgovara jer bi mušterije da izbegnu taj trošak, a majstori ukazuju na to da je to stavka koja se mora zaračunati. Da bi smanjili trošak koji im predstoji zbog popravke nekog kućnog aparata, potencijalne mušterije neretko pokušavaju majstoru preko telefona da objasne šta se s aparatom desilo da bi on mogao da utvrdi kvar i dođe pripremljen. S druge strane, majstori ističu da je gotovo nemoguće preko telefona tačno utvrditi gde je kvar.

– Nije neobično da mušterije negoduju što se naplaćuje izlazak na teren kada se i tačno utvrdi šta treba popravljati i koliko će popravka da košta, ali iz naše pozicije to je jednostavno neophodno – kaže jedan iskusan električar. – U suprotnom bi se moglo desiti da ceo dan radim, a da ništa ne zaradim jer je moguće da tokom dana obiđem nekoliko domaćinstva i da, kada kažem šta treba preduzeti da se kvar otkloni, mušterija odustane – bilo da ne želi popravku, bilo da će tražiti drugog majstora ili pokušati sama.

Ipak, on naglašava da je, srećom, takvih muštrija malo, odnosno da su uglavnom svesni toga da je utvrđivanje kvara sastavni deo popravke, te da je popravljanje električnih aparata odgovoran posao, koji zahteva i znanje i iskustvo. Po njegovim rečima, dobro obavljen posao najbolja je preporuka za sledeći, pa zato i najviše poslova dobija po preporuci, radi već tri decenije i za posao koji obavi mušterija dobija garanciju. On ističe i da se u tom poslu, kao i u odnosu majstor–mušterija, mnogo toga promenilo u odnosu na ranije, da su mušterije nepoverljivije nego ranije, a razlog za to je što su se opekle prilikom potrage za majstorom. Naime, bilo je situacija da „majstor” utvrdi kvar, traži novac za kupovinu dela potrebnog za popravku i – nikad se više ne vrati i takvih prevara uvek se treba čuvati.

– Majstora ove struke ima sve manje, a i oni koji se bave tim poslom sve manje popravljaju kućne aparate jer se to poslednjih petanaestak godina retko tražilo, pošto su tada mnoga domaćinstva kupila novu belu tehniku. Sada je ona vremešnija, a novca za kupovinu nove nema pa se sve češće odlučuju za popravku, naravno, ako ima računa. Nadam se da će se tako i nastaviti jer je to dobro i za mene, i za mušterije, ali i za struku, a i manje će se bacati kućni aparati – kaže naš sagovornik. 

Mladi retko biraju zanatsku struku

I dok je pre desetak i više godina majstora za popravku kućnih aparata bilo na svakom koraku, sada nedostaju, i to se potpuno uklapa u sliku da zanatlija nema dovoljno. Mladi ljudi retko biraju zanatsku struku prilikom izbora zanimanja, a još je manje onih koji i zaista žele time da se bave. Uz to, oni koji iza sebe imaju višedecenijsko iskustvo ukazuju na to da sve više mladih ulazi u taj posao, ali da nisu uvek spremni da poslušaju savete starijih kolega.  

Dakle, ako je nekom potrebna popravka bele tehnike, treba da nađe dobrog i, ako je moguće, proverenog majstora i priremi se za trošak koji bi trebalo da pruduži vek trajanja aparata dovoljno da se poravka isplati. Teško je precizno reći koliko je novca potrebno za popravku nekog kućnog aparata jer to zavisi od toga gde je kvar, ko je proizvođač, da li ima delova, da li se ugrađuje originalni deo ili ne... Ipak, može se reći da je, uz uračunat izlazak na teren, materijal i deo koji se popravlja, za, recimo, zamenu ringle potrebno oko 3.500 dinara pa naviše, a toliko će koštati i  zamena grejača u rerni. Kada je reč o frižiderima, najčešća se kvari kompresor, a za to treba izdvojiti oko 100 evra, a na toliki izdatak treba računati i prilikom popravke mehaničkih kvarova na veš-mašini. Zamena grejača na bojleru domaćina će koštati od oko 2.500 do oko oko 3.500 dinara.

D. Mlađenović