За ситне поправке само за излазак мајстора на терен 1.000 динара

Може се десити и да се на долазак мајстора електричара чека и неколико дана јер их је мало. Уколико нема одговарајућих делова, морају се наручити, а то додатно продужава и, наравно, поскупљује поправку.

На питање да ли излазак на терен треба наплатити или не, одговор зависи од тога ко одговара јер би муштерије да избегну тај трошак, а мајстори указују на то да је то ставка која се мора зарачунати. Да би смањили трошак који им предстоји због поправке неког кућног апарата, потенцијалне муштерије неретко покушавају мајстору преко телефона да објасне шта се с апаратом десило да би он могао да утврди квар и дође припремљен. С друге стране, мајстори истичу да је готово немогуће преко телефона тачно утврдити где је квар.

– Није необично да муштерије негодују што се наплаћује излазак на терен када се и тачно утврди шта треба поправљати и колико ће поправка да кошта, али из наше позиције то је једноставно неопходно – каже један искусан електричар. – У супротном би се могло десити да цео дан радим, а да ништа не зарадим јер је могуће да током дана обиђем неколико домаћинства и да, када кажем шта треба предузети да се квар отклони, муштерија одустане – било да не жели поправку, било да ће тражити другог мајстора или покушати сама.

Ипак, он наглашава да је, срећом, таквих муштрија мало, односно да су углавном свесни тога да је утврђивање квара саставни део поправке, те да је поправљање електричних апарата одговоран посао, који захтева и знање и искуство. По његовим речима, добро обављен посао најбоља је препорука за следећи, па зато и највише послова добија по препоруци, ради већ три деценије и за посао који обави муштерија добија гаранцију. Он истиче и да се у том послу, као и у односу мајстор–муштерија, много тога променило у односу на раније, да су муштерије неповерљивије него раније, а разлог за то је што су се опекле приликом потраге за мајстором. Наиме, било је ситуација да „мајстор” утврди квар, тражи новац за куповину дела потребног за поправку и – никад се више не врати и таквих превара увек се треба чувати.

– Мајстора ове струке има све мање, а и они који се баве тим послом све мање поправљају кућне апарате јер се то последњих петанаестак година ретко тражило, пошто су тада многа домаћинства купила нову белу технику. Сада је она времешнија, а новца за куповину нове нема па се све чешће одлучују за поправку, наравно, ако има рачуна. Надам се да ће се тако и наставити јер је то добро и за мене, и за муштерије, али и за струку, а и мање ће се бацати кућни апарати – каже наш саговорник. 

Млади ретко бирају занатску струку

И док је пре десетак и више година мајстора за поправку кућних апарата било на сваком кораку, сада недостају, и то се потпуно уклапа у слику да занатлија нема довољно. Млади људи ретко бирају занатску струку приликом избора занимања, а још је мање оних који и заиста желе тиме да се баве. Уз то, они који иза себе имају вишедеценијско искуство указују на то да све више младих улази у тај посао, али да нису увек спремни да послушају савете старијих колега.  

Дакле, ако је неком потребна поправка беле технике, треба да нађе доброг и, ако је могуће, провереног мајстора и приреми се за трошак који би требало да прудужи век трајања апарата довољно да се поравка исплати. Тешко је прецизно рећи колико је новца потребно за поправку неког кућног апарата јер то зависи од тога где је квар, ко је произвођач, да ли има делова, да ли се уграђује оригинални део или не... Ипак, може се рећи да је, уз урачунат излазак на терен, материјал и део који се поправља, за, рецимо, замену рингле потребно око 3.500 динара па навише, а толико ће коштати и  замена грејача у рерни. Када је реч о фрижидерима, најчешћа се квари компресор, а за то треба издвојити око 100 евра, а на толики издатак треба рачунати и приликом поправке механичких кварова на веш-машини. Замена грејача на бојлеру домаћина ће коштати од око 2.500 до око око 3.500 динара.

Д. Млађеновић