Za navodnjavanje  od 1.500 evra po hek­ta­ru do 25.000

U  raz­go­vo­ru s po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma ču­je se i dru­ga pri­ča. Su­ša je­ste uni­šti­la use­ve pa baš zbog to­ga ne raz­mi­šlja­ju o na­vod­nja­va­nju već su vi­še za­o­ku­plje­ni ti­me ka­ko i gde da obez­be­de no­vac za no­vu se­tvu.

“Ovu go­di­nu nam je uni­šti­la su­ša pa nam vi­še tre­ba no­vac za no­vu se­tvu ne­go kre­dit za na­vod­nja­va­nje “, ka­že pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Aso­ci­ja­ci­je po­ljo­pri­vred­ni­ka Ba­na­ta Zo­ran Sef­ke­ri­nac.

Po nje­go­vim re­či­ma, si­ste­mi za na­vod­nja­va­nje vi­še ko­ri­ste ve­li­kim ga­zdin­stvi­ma ne­go ma­lim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma, jer su sku­pi, prem­da mo­gu bi­ti i ko­ri­sni, ako je nji­va bli­zu pu­ta i vo­de.

“ U Ba­na­tu ne vla­da in­te­re­so­va­nje za na­vod­nja­va­nje jer su par­ce­le usit­nje­ne pa če­ka­mo ko­ma­sa­ci­ju “,ob­ja­šnja­va Sef­ke­ri­nac.

Sku­pi bu­na­ri

“ Bez ob­zi­ra na to ko­ja po­ljo­pri­vred­na kul­tu­ra će se na­vod­nja­va­ti, uslov­no pro­blem mo­že bi­ti vo­da, od­no­sno is­ko­pa­va­nja bu­na­ra. To je ta­ko­đe ve­li­ka in­ve­sti­ci­ja, a mo­že da bu­de i uza­lud­na, ako se vo­da ne na­đe ili uko­li­ko je ne bu­de je do­volj­no – ka­že Sla­do­je­vić. “ Bez ob­zi­ra na to što hi­dro­lo­ške ma­pe po­ka­zu­ju iz­vor vo­de, ma­pa ni­je ga­ran­ci­ja da će ona, ka­da se do nje do­đe, bi­ti bi­stra i či­sta, ka­kva tre­ba da bu­de da bi se ko­ri­sti­la za na­vod­nja­va­nje. Ni­je re­dak slu­čaj da se bu­nar is­ko­pa i da ka­pa­ci­tet vo­de ni­je do­vo­ljan pa se on­da ko­pa za aku­mu­la­ci­ju, što do­dat­no po­ve­ća­va tro­ško­ve jer se mo­ra kon­di­ci­o­ni­ra­ti da bi bi­la upo­tre­blji­va.”

Si­ste­mi kap po kap za šar­ga­re­pu, pa­pri­ku, luk i dru­go po­vr­će i ra­tar­ske kul­tu­re sta­ju po hek­ta­ru od 1.500 do 2.000 evra, dok se ti­fo­ni s mo­to-pum­pa­ma za snab­de­va­nje vo­dom pro­da­ju po 15.000 do 25.000 evra, sve pre­ra­ču­na­to u di­na­re. Ce­na za­vi­su od du­ži­ne cre­va, preč­ni­ka ce­vi, ši­ri­ne i ko­li­či­ne na­vod­nja­va­nja i ka­pa­ci­te­ta pum­pe.  

Mi­lo­rad Su­bo­tin iz „Agro­in­te­ra” ka­že da ne pam­ti da su se po­ljo­pri­vred­ni­ci kra­jem av­gu­sta in­te­re­so­va­li za to ko­li­ko ko­šta na­vod­nja­va­nje nji­va. 

“Zo­vu, tra­že sa­ve­te i pred­ra­ču­ne – ka­že Su­bo­tin. – Sa­da je in­te­re­so­va­nje ve­li­ko, ali ako do­go­di­ne ne bu­de su­še, za­bo­ra­vi­će da ora­ni­ce tre­ba da bu­du pod si­ste­mom na­vod­nja­va­nja. Tre­nut­no su do­bra re­še­nja sub­ven­ci­je ko­je dr­ža­va da­je jer fi­nan­si­ra 70 od­sto ce­ne si­ste­ma za na­vod­nja­va­nje pa se­lja­ci­ma osta­je da sop­stve­nim nov­cem po­kri­ju 30 osto tog tro­ška.”

“ Ce­ne si­ste­mi za na­vod­nja­va­nje kap po kap u vo­ćar­stvu kre­ću se od 1.800 evra do 3.000, pre­ra­ču­na­to u di­na­ri­ma “, ka­že Pre­drag Sla­do­je­vić iz „Lab se­ta”, i ob­ja­šnja­va da ce­na za­vi­si od vr­ste vo­ća ko­je tre­ba da se na­vod­nja­va jer ne­koj vr­sti vo­ća tre­ba jed­na cev, a dru­goj dve. “Ce­na se for­mi­ra i na osno­vu to­ga na ka­kvom je pod­ruč­ju vo­će: da li je na rav­nom te­re­nu ili pod na­gi­bom. Po­tom se gle­da gu­sti­na za­sa­da i na osno­vu to­ga po­sta­vlja­ju ka­pa­či. Si­stem kap po kap ku­pu­je se po du­žnom me­tru pa je za­to i ce­na raz­li­či­ta, gle­da se preč­nik ce­vi, broj i ka­pa­ci­tet ka­pa­ča, a tre­ba ku­pi­ti još i spoj­ni­ce, ra­čve, sla­vi­ne, za­vr­šne ele­men­te, če­po­ve… Pri­li­kom pra­vlje­nja ra­ču­na uzi­ma se u ob­zir da li se u na­vod­nja­va­nju ko­ri­ste sa­mo­kom­pen­zu­ju­ći ka­pa­či ili re­gu­lar­ni.

Z. De­lić