Jutarnji mrazevi prete cvetanju šljive, jabuke, kruške...
VOĆARI U PANICI, MRAZ PRETI DA ZBRIŠE ROD! Oprašivanje ugroženo, a nagli pad temperature može dovesti do katastrofe
Moguće su štete na cvetovima šljive, kruške i jabuke. Voćari se brinu zbog nedovoljnog oprašivanja usled kiše i visoke vlažnosti.
Meteorolozi od nedelje, 6. aprila, najavljuju "povratak zime", a početkom naredne sedmice i mogućnost jakih jutarnjih mrazeva. Imajući u vidu da će dva dana pre, tj. u petak i subotu, temperature biti oko 20-tog podeoka, uslediće još jače otvaranje cvetnih pupoljaka, što znači da će skoro sve voćne vrste biti u opasnosti.
Najgore se očekuje u ponedeljak ujutru, kada bi se u nekim područjima temperatura mogla spustiti i do - 6 stepeni Celzijusa. Šljive su počele da cvetaju, naročito Rodna i Lepotica, ali bi i sorta Stenlej mogla, pre mrazeva, da počne s jačim otvaranjem cvetova. Jedino bi ova sorta mogla da ima manju štetu, kao i Savka u višim područjima, gde je vegetacija usporila poslednjih dana.
Gala i Ajdared ugroženi od jabuka
Kruška je već u cvetanju, naročito sorta Junska lepotica, dok su Abate Fetel i Santa Marija već u fazi belih balona i pojedinačnih, otvorenih pupoljaka, što će sigurno biti još jače, zbog visokih tempartura pre jutarnjih mrazeva. I Viljamovka samo što nije počela da cveta.
Jabuke su u fazi roze balona ili roze glavica. Ovo se misli na sorte Gala i Ajdared. I u ovoj fazi pupoljka može da bude šteta od mraza i na temperaturi od -2,2 stepena. Ova vrednost je u punom cvetanju problem za cvetove svih voćnih vrsta, a najviše je osetljiva šljiva. Ako temperature budu od -3,5 i niže i to više časova, šteta je neizbežna. Zavisiće dosta od toga koliko dugo će trajati mraz. Sve duže od dva časa pravi veliku štetu.
Vlažni mraz opasniji od suvog
Najgore je što meteorolozi najavljuju i susnežicu, a naredno jutro mraz, što znači da će voćke biti mokre od padavina, a vlažni mraz ima mnogo jači efekat na cvetove u odnosu na suvi, koji zna da se pojavi, a da nije bilo padavina prethodnog dana.
Ima li spasa?
Šteta od mraza uvek može da se, barem, ublaži. Paljenje grana nema efekta, a orošavanje može da pomogne s tim što nije dostupno svima. Skup je sistem i potrebne su velike količine vode za neprekidno prskanje kompletnog stabla. Dimljenje voćnjaka balama sena može dati određen rezultat, ali na manjim površinama, kao i tretman aminokiselinama barem šest časova pre mraza, što će biti teško, naročito na većim površinama, zbog vlažnog zemljišta i kiše ili snega koji će pasti pre mraza.
Ako je odrađena zimska i prolećna prihrana stajnjakom i mineralnim đubrivima, to povećava otpornost voća na niske temperature, ali sve niže od -3 stepena, još ako bude trajalo više časova, znači kraj ovogodišnje voćarske sezone.
Nema leta pčela
I da ne bude šteta od mraza, voćare brine to što pčele vrlo malo lete, odnosno, nedavne kiše i visoka vlažnost sprečavaju pčele da oprašuju cvetove. Kratak period od dva do tri dana praćen sunčanim vremenom, neće biti dovoljan da se obavi oprašivanje, odnosno, oplodnja cvetova.